Nasilje u partnerskim vezama i mentalno zdravlje

Posted on by Redakcija

Zdravstveni radnici često su prva tačka kontakta kojima se žene obraćaju zbog posledica nasilja. Ženama koje su u situacijama partnerskog nasilja potrebnije su zdravstvene usluge nego drugim ženama i postoji veća verovatnoća da budu hospitalizovane.

Partnersko nasilje je javni zdravstveni problem. Ženi sa iskustvom partnerskog nasilja potrebna je medicinska briga zbog: traumatskih povreda, hroničnih simptoma zbog života u strahu i psihičkih problema. Uobičajeni simptomi uključuju: glavobolje, hronični bol, bol u karlici, ginekološke simptome i seksualne probleme.

Žena koja je u rizičnoj situaciji možda neće stupiti u kontakt sa drugim organizacijama ili uslugama podrške. Zato je pogrešno ako zdravstveni radnik ne stvori bezbednu sredinu u kojoj žena može da progovori o svojoj situaciji i potraži podršku.

Zdravstveni karton žene može imati važnu ulogu u sudskom postupku protiv počinioca nasilja.

Sudeći po rasprostranjenosti partnerskog nasilja, neizbežno je da je njime zahvaćen i sam zdravstveni sektor.

Mnoge žene čekaju da zdravstveni radnik preuzme inicijativu i postavi im pitanje o problemima u partnerskim odnosima.

Profesionalci u oblasti mentalnog zdravlja mogu imati naročito važnu ulogu u osnaživanju žene da izađe iz nasilja, da dobije zaštitu i da preživi u rizičnoj situaciji. Takođe je važna  zdravstvena podrška u procesu oporavka od psihičke traume, kako od samog nasilja, tako i od sekundarne viktimizacije koju žene doživljavaju u institucijama.

Ključni principi o partnerskom nasilju i mentalnom zdravlju

  • Mentalna stanja nisu uzrok partnerskog nasilja.
  • Nasilje ima negativan uticaj na mentalno zdravlje.
  • Počinioci nasilja neretko koriste mentalno stanje žene kao izgovor za nasilje ili za produbljivanje kontrole nad njom.
  • Mentalna stanja ne opravdavaju niti objašnjavaju partnersko nasilje.
  • Nasilnici koriste i sopstvena mentalna stanja kao izgovor za nasilje.
  • Pitanje mentalnog zdravlja može da zamagli ili da sakrije dinamiku zloupotrebe moći u nasilnim partnerstvima.
  • Ako partnersko nasilje tretiramo kao oblik ispoljavanja mentalne bolesti, žene u situacijama nasilja držimo u zamci – da moraju da se nose sa tim i da štite počinioca, jer je oboleo.
  • Istraživanja potvrđuju da nasilno ponašanje nije direktna posledica mentalnog stanja.

IZVOR: Sane Responses: good practice guidelines for domestic violence and mental health services, GLDVP Mental Health Project 2007, 107 – 108.


Tekst je objavljen uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi u ovom tekstu su isključiva odgovornost programa Zaustavljanje nasilja nad ženama na Zapadnom Balkanu i u Turskoj: primena normi, promena svesti i ne predstavljaju stavove Evropske unije.

About the Author

Redakcija:

Leave A Response