Pristupačne komunikacije: Jednake mogućnosti pristupu informacijama

Posted on by Redakcija

Pristupačne komunikacije su one koje svima donose korist, dajući jasne, direktne i lako razumljive informacije. Pristupačne komunikacije uzimaju u obzir različite barijere u pristupu informacijama i daju mogućnost povratne informacije sa korisnikom. Sa korisnicima se komunicira na niz različitih načina (licem u lice, putem štampanih / zvučnih / video materijala ili u multimedijalnom virtualnom prostoru). U kreiranju čiste i koncizne informacije važno je osigurati da svi korisnici imaju jednak pristup informacijama. Iako informacija može da se prenese na različite načine, njena poruka ostaje ista.

Marta Varju, Mirjana Kovačević, Nataša Heror, Marija Vrebalov, Jadranka Raletić, Anđelka Ružin; Ivana Marković prevodi na znakovni jezik

U organizaciji Heror Media Pointa, u četvrtak, 26. oktobra, u studentskom domu Evropa, održan je stručni skup na temu pristupačnih komunikacija. Skup je otvorila Tamara Vlaškalin, savetnica u kabinetu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i tom prilikom osnažila građane da prijave diskriminaciju, jer time ne pomažu samo sebi, nego i velikom broju drugih ljudi koji se suočavaju sa sličnim ili istim životnim situacijama.

Nataša Heror i Marija Vrebalov

Marija Vrebalov, konsultantkinja za pristupačnost održala je uvodno predavanje na temu pristupačnih komunikacija i ukazala na značaj socijalnog pristupa koji prepoznaje široku raznolikost funkcionalnih potreba i preporuku sistemskog pristupa komunikacijama kroz univerzalni dizajn, čime se omogućava pristupačnost usluga, informacija, obrazovanja, robe i arhitektonska pristupačnost svim ljudima bez diskriminacije.

Komunikacija koja ima bilo kakvu vrstu prekida ili poteškoće, nije pristupačna. Pristupačnost se odnosi na pristupačnost dizajna proizvoda, uređaja, usluge, okruženja za ljude koji imaju iskustvo urođenog, stečenog, privremenog ili trajnog invaliditeta. Koncept pristupačnog dizajna i praksa pristupačnog razvoja je mesto koje osigurava direktan, neasistivan pristup, a to je onaj koji ne podrazumeva neku drugu osobu ili uređaj koji pomaže nekoj osobi da sprovede tu vrstu komunikacije. Neasistivni pristup jednako je upotrebljiv za sve ljude. Indirektan pristup je asistivan i podrazumeva kompatibilnost osobe sa ličnom asistivnom tehologijom ili osobu koja može da asistira drugoj osobi. (Marija Vrebalov)

Marta Varju, Mirjana Kovačević, Nataša Heror, Marija Vrebalov, Jadranka Raletić, Tatjana Stojšić Petković; Ana Ditrih prevodi na znakovni jezik

Marta Varju, glavna urednica dnevnih novina na mađarskom jeziku Magyar Szó izrazila je spremnost za unapređenjem pristupačnosti informacija u mediju na manjinskom jeziku koji uređuje. Tatjana Stojšić Petković, psihološkinja, upozorila je da u društvu i dalje postoji stakleni zid između osoba sa i bez invaliditeta i da je odsustvo saosećanja sveprisutno; takođe je izrazila spremnost za uključenjem u aktivnosti kojima platforma za pristupačne komunikacije namerava da se bavi. Anđelka Ružin, sekretarka Saveza slepih i slabovidih Vojvodine predstavila je značaj Saveza koji postoji već 70 godina i istakla važnost sistemskog pristupa kada je reč o stabilnom finansiranju ovog udruženja građana. Veoma je značajno da u Strategiji o informisanju bude ravnopravno uključeno informisanje slepih i slabovidih osoba. Iskazana je potreba za rehabilitacionim centrima za osobe kojima je tokom života oštećen vid, kako bi im se pružila podrška u savladavanju novih životnih okolnosti. Jadranka Raletić, predstavnica Saveza gluvih i nagluvih Vojvodine, udruženja koje u kontinuitetu radi preko 70 godina, iznela je informaciju da je na teritoriji Vojvodine oko 30.000 osoba sa nekim stepenom oštećenja sluha i konstatovano je da samo RTV Vojvodine i RTV Bečej imaju vesti i na znakovnom jeziku. Dr Mirjana Kovačević, PR Fondacije Novi Sad EPK 2021, složila se da podizanje svesti može da se dostigne samo sistemskim rešenjima i poručila da grad Novi Sad sa titulom evropske prestonice kulture 2021. godine ima šansu da postane grad bele zastavice, što znači da je apsolutno pristupačan za sve ljude bez diskriminacije. Nataša Heror, ispred Heror Media Ponta, istakla je značaj povezivanja dve društvene grupe: nacionalnih zajednica i osoba sa invaliditetom kroz zajednički rad na unapređenju vidljivosti i prisutnosti obe društvene grupe u javnom dijalogu.
Zaključci i preporuke sa ovog skupa su da sistem prepozna znakovni jezik kao maternji jezik i da se znakovni jezik uvede u obrazovni sistem, kao i da je uloga nacionalnih, lokalnih i manjinskih medija kao glavnih aktera u širenju ideje o pristupačnim komunikacijama krucijalna, jer su upravo mediji ti koji kroz komunikaciju mogu da omoguće napredak društva u celini.

Pokrovitelj događaja je Uprava za kulturu Grada Novog Sada, podršku je obezbedila Fondacija Novi Sad EPK 2021, sponzor NLB Banka i prijatelji: kompanije Strauss Adriatic i Minaqua

Izvor: Heror Media Pont
Foto: Dávid Csilla/Čila David

About the Author

Redakcija:

Leave A Response