EMILI ROUZ JEJTS: IZMEĐU NESEKSUALNOSTI I FETIŠA

Posted on by Redakcija

Emili Rouz Jejts je prva korisnica kolica koja je na kamili prešla pustinju Sinaj. Proputovala je u Kinu, Australiju, južnu Afriku, Sjedinjene Države, Brazil, Singapur… Konsultantkinja je za pristupačnost, aktivistkinja za prava osoba s invaliditetom, autorka vodiča za putovanja i blogerka. Bila je angažovana kao konsultantkinja za pristupačnost podzemnog transportnog sistema u Riju. Njen prvi dokumentarac, snimljen 2016, provokativno je istraživanje tajnog sveta invalidnosti, seksualnosti i fetiša.

U filmu Emili upoznaje ljude koje uzbuđuju amputacija, kolica, proteze za noge, spazam… Ona ispituje tamnu stranu tog sveta i njegove virtualne predatore. Emili čak pravi sopstveni porno snimak da ispita reakcije. Video u kome Emili prelazi iz kolica u automobil imao je preko 4000 pregleda na porno sajtu.

Za ovu vrstu fetiša Emili je saznala kada je njena slika na društvenim mrežama dobila komentar lepi bogalj. Nije joj bilo jasno zašto bi neko upotrebio takav izraz i krenula je da istražuje.

U specijalizovanim čet sobama je na hiljade muškaraca i žena koje seksualno uzbuđuje invaliditet.

Oni ne žele seksualno eksplicitan sadržaj niti osnaženu, zanosnu ženstvenost; žele da vide invaliditet u svakodnevnim situacijama (tuširanje, oblačenje, transport). Da bi došli do takvog sadržaja, često kreiraju lažne profile i pretvaraju se da su i sami pripadnici zajednice osoba s invaliditetom.

Kolika je opasnost?

Kod nekih osoba ova sklonost ima razmere fetiša, dok je kod drugih stvar orijentacije. To je manični problem. Fetiši mogu da budu potencijalno štetni, jer utiču na sposobnost razvijanja uzajamne partnerske veze. Fetiš pomera fokus sa osobe na deo tela, što potencijalno sprečava razvoj uzajamnog odnosa.

Invaliditet i seks nisu uzajamno isključivi

Na suprotnom kraju su ljudi koji misle da invaliditet nije seksi ili vide nešto loše u seksualnom odnosu sa osobom sa invaliditetom. Još uvek postoji uverenje da, ako imate invaliditet, bolesni ste ili krhki, što se ne uklapa u tradicionalnu ideju onoga što društvo smatra seksualno privlačnim. Inkluzivno i pristupačno seksualno obrazovanje nije postojalo kada sam išla u školu – osim, možda, stavljanja kondoma na bananu. Svesni smo da su žene s invaliditetom izložene tript većem riziku od seksualnog zlostavljanja nego žene bez invaliditeta, a još uvek pohađamo lekcije i radionice koje nisu prilagođene za nas. Moja seksualna iskustva rezultirala su u samosvest o sebi kao ženi koju mi ništa ne može oduzeti – i to je sjajno, sa ili bez invaliditeta.

IZVORI:

About the Author

Redakcija:

Leave A Response