Zapošljavanje osoba sa invaliditetom

Posted on by Redakcija

Osobe sa invaliditetom teže dolaze do posla nego druge osobe. To ne treba da bude tako. Svi treba da imaju jednake šanse prilikom zapošljavanja.  Osobe sa invaliditetom mogu biti dobre u svom poslu. One se često više trude i dokazuju od drugih. Mnoge osobe sa invaliditetom plaše se da, kad se zaposle, ne izgube tuđu negu i pomoć, koja im pruža siguran prihod. Često osobama sa invaliditetom u potrazi za poslom pomažu i njihova udruženja. Neki imaju sreću da posao nađu sami.

Pre tri meseca sam počela da tražim posao i prvo sam otišla u Školu ,,Milan Petrović“ – rekla je Vesna Paušić, diplomirana defektološkinja, dodavši da su joj rekli da je škola trenutno prenatrpana zaposlenima. Vesna se obratila udruženju za celebralnu paralizu ,,Sunce“ i trenutno čeka ishod.

Poslodavci se često plaše da zaposle osobe sa invaliditetom, što se dešava zbog predrasuda i stereotipa.  Ima i pozitivnih primera koji nam ukazuju na to da osobe sa invaliditetom mogu da se zaposle. Jedan od takvih primera je i Tanja Đurić, koja je završila filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Obratila sam se Milici Mimi Ružić-Novković, presednici Centra ,,Živeti uspravno“,  koja me je uputila na pravu adresu – rekla je Tanja Đurić. Prava adresa odnosila se na samostalnu stručnu saradnicu za zapošljavanje osoba sa invaliditetom,  Jasminu Stanić.

Kod nje sam išla na savetovanje i značila mi je njena podrška. Ali činjenica je da sam posao našla sama – rekla je Tanja Đurić, zaposlena u firmi Homepage – agenciji za kreativnu primenu digitalnih tehnologija. Dodala je da je tamo otišla instinktivno, kao i svi drugi, bez ikakve razlike.  – Traženje posla je ‘posao’ sam po sebi i nikako se neće samo desiti, niti to treba očekivati –  rekla je Tanja Đurić i dodala da je važno shvatiti svoje potencijale, biti svestan svojih mogućnosti i uneti malo truda u sve to.

Naše Udruženje za cerebralnu i dečiju paralizu “Sunce” iz Novog Sada  u sklopu pravne radionice informiše članove o mogućnostima zapošljavanja osoba sa invaliditetom – rekla je koordinatorka  pravno -motivacione radionice Kaži mi lepu reč, Jelena Radović, dodavši da često imaju razgovore i tribine na ovu temu i posrednici su između poslodavca i zaposlenog.

Možemo reći da osobe sa posledicama cerebralne i dečje paralize spadaju u jednu od najtežih kategorija za zapošljavanje – rekla je Jelana Radović i dodala da stepen invalidnosti u velikoj meri utiče na radni odnos, jer radno mesto često nije prilagođeno stepenu invaliditeta.

Za osobe sa stoprocentnim telesnim oštećenjem zapošljavanje nije moguće ukoliko ne postoji personalna asistencija,  razne asistivne tehnologije, pristupačno radno mesto – rekla je Jelena Radović. Dodala je još i da lakše dolaze do posla osobe sa manjm stepenom invalidnosti. Mnoge osobe sa invaliditetom se plaše da se zaposle, jer tada postoji mogućnost da izgube tuđu negu i pomoć.

Osobe sa invaliditetom treba da budu uporne u traženju posla. Posao se neće naći sam od sebe, moramo sami da ga tražimo. Upornost se isplati.

AutorkaZorana Avdić

About the Author

Redakcija:

4 Comments so far. Feel free to join this conversation.

  1. Nenad 13/07/2017 at 10:46 am - Reply

    Nenad Kojic Znate li gubimo li pravo na primane tudje nege i uvecanja tudje nege, ako se pregledom utvrdi radna sposobnost i posle toga ostvari radni odnos?

    • Redakcija 16/07/2017 at 10:18 pm - Reply

      Poštovani Nenade, stav naše pravne službe je da dodatak za pomoć i negu drugog lica ne bi smeo da se izgubi ukoliko zasnujete radni odnos. Ova vrsta naknade nije primanje, odnosno zarada, već naknada kojom teorijski vi možete da platite asistenciju prilikom odlaska na posao (ukoliko vam je potrebna). Veliki deo naših korisnika/ca, je zaposlen i prima ovaj dodatak. S druge strane, dešava se da su ljudi u dilemi kao i vi, jer su čuli da su nekim osobama sa invaliditetom ukinuli tuđu negu i pomoć, onog momenta kada su se zaposlili. Kao što vidite mišljenja su podeljena, pa bih vam preporučila da za detaljnije informacije kontaktirate PIO fond. Srdačan pozdrav!

  2. Ivan 22/08/2017 at 12:30 pm - Reply

    Poštovani,
    Iskreno se nadam da ću početi da radim u struci, po struci sam dipl. econ. Što se tiče mog invaliditeta, imam povredu desne ruke, imam pokretljivost nekih 40 posto. Stekao sam pravo na pomoć i tuđu negu drugog lica pre 10,11 godina, i trenutno primam 10.200,00 din. Ako se zaposlim, da li gubim pravo na ovaj dadatak? Član 5 u rešenju nalaže da moramo prijaviti finansijske promene. I da li samim zapošljenjem gubimo rešenje pomoći i tiđe nege drugog lica? Ako sam se zaposlio moj invaliditet nije prošao, mislim apsurdno mi je da ostanem bez rešenja a i
    pomenutih sredstava . Molim Vas za odgovor, što detaljniji ukoliko je moguće. Veliko hvala.

    • Redakcija 11/09/2017 at 6:13 pm - Reply

      Poštovani,
      Zakonom o socijalnoj zaštiti je navedeno da korisnici koji su pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica ostvarili po propisima koji su bili na snazi do stupanja na snagu ovog zakona ( Zakon je donet 2011.godine) nastavljaju sa korišćenjem tog prava do isteka roka na koji je to pravo priznato a usklađivanje iznosa prava će se vršiti po odredbama ovog zakona.
      Potreba za pomoći i negom drugog lica utvrđuje se na osnovu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju.
      Zakonom je definisao koji su uslovi potrebni za priznavanje prava za pomoć i negu drugog lica. Naime, potreba za pomoći i negom drugog lica postoji kod lica kome je usled telesnog oštećenja, oštećenja čula vida koje uzrokuje gubitak osećaja svetlosti sa tačnom projekcijom ili se vid postiže sa korekcijom 0.05, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i nega drugog lica radi zadovoljenja osnovnih životnih potreba i koje ne može da ustane iz kreveta, da se kreće unutar stana bez upotrebe pomagala, da se hrani, svlači, oblači ili da održava osnovnu ličnu higijenu bez pomoći drugog lica.
      U skladu sa ovim zakonom, korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć, prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica i prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, odnosno njegov zakonski zastupnik dužan je da nadležnom centru za socijalni rad prijavi svaku promenu od uticaja na priznato pravo u roku od 15 dana od dana kada je promena nastala.
      Sve promene koje su od uticaja na korišćenje prava i utvrđene obaveze uzimaju se u obzir od prvog dana narednog meseca po njihovom nastupanju, odnosno od 15. u mesecu ako je promena nastupila do 15. u mesecu, osim kod dodatka za pomoć i negu drugog lica i uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica, kada se nastala promena uzima u obzir od dana nastanka.
      U tom smislu, postoji mogućnost vršenja revizije. Reviziju vrši pokrajinski organ uprave, odnosno drugstepeni organ.
      Nadležni drugostepeni organ može izvršiti reviziju rešenja o priznatom pravu na novčanu socijalnu pomoć, pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravu na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica. U tom slučaju, prvostepeni organ dužan je da u roku od osam dana dostavi tražene spise na reviziju.
      U vršenju revizije nadležni organ stavlja na prvostepeno rešenje zabeležbu da je revizija izvršena i da je rešenje u skladu sa zakonom ili ukida, odnosno poništava i vraća prvostepeno rešenje na ponovno odlučivanje ako rešenje nije u skladu sa zakonom.
      Dakle, sama činjenica zaposlenja nije kao takva propisana zakonom, odnosno nije zakonom postavljen uslov za priznavanje prava na pomoć i negu drugog lica. Međutim, postoji realna mogućnost da kada korisnik prava za pomoć i negu drugog lica se zaposli, on ulazi u krug osiguranika te bi ovo pravo suštinski tada trebalo da ostvaruje putem PIO Fonda. Navedeno zahteva da se postojeće rešenje stavi van snage, a da se u novom postupku pred PIO Fonodom praktično, ponovo odlučuje o vašem pravu. U tom kontekstu, postoji mogućnost da vam u ponovljenom postupku pravo ne priznaju, s obzirom na stroge uslove koji su postavljeni zakonom za priznavanje prava ( zakon ovo pravo ne vezuje direktno ili isključivo za invalidnost već za nefunkcionalnost u osnovnim životnim potrebama).
      Drugim rečima, nema garancije da će vam to pravo u ovom slučaju biti priznato nadalje.
      S poštovanjem,
      Advokatica Branislava Stupar

Leave A Response