Sindrom vanzemaljske ruke

Posted on by Redakcija

Jedna sedamdeset sedmogodišnja žena primetila je da joj se leva ruka pomera bez svesne kontrole dok je gledala televiziju. Leva ruka dodirivala joj je lice i kosu, kao da neko drugi upravlja njome. Pokreti su trajali oko pola sata, nakon čega se javila slabost u levoj strani tela. Takozvani sindrom vanzemaljske ruke izuzetno se retko javlja, uglavnom kao posledica infarkta, neurohirurških zahvata i degenerativnih bolesti mozga. Osoba gubi kontrolu nad rukom (obično levom) koja se ponaša nezavisno kao da ima sopstveni um. Iskustvo je prilično zastrašujuće.

Pomenuta žena primetila je kako joj leva ruka preleće vizualnim poljem. Dodirivala ju je bez njene volje. Pokušaji da zaustavi levu ruku desnom bili su bezuspešni. Nije imala nikakvu kontrolu nad levom rukom skoro trideset minuta, a ruka je pravila smislena pokrete. Kada je ponovo zadobila kontrolu nad rukom, primetila je da joj je ruka ukočena i slaba. Dok se spremala za bolnicu, vukla je levu nogu. Skeniranje mozga i magnetna rezonanca pokazali su akutni infarkt u oba režnja. Žena je postepeno zadobijala normalnu kontrolu nad levom stranom u narednih šest sati.

Upotreba termina vanzemaljska ruka u novije vreme je liberalan, te podrazumeva vidljivu motornu aktivnost ruke uz osećaj da je ruka tuđa ili da ima sopstvenu volju. Sindrom vanzemaljske ruke može da se klasifikuje u sledeće kategorije:

  1. dijagnostička dispraksija: kada jedna ruka obavlja radnje suprotne drugoj ruci (npr. jedna ruka zakopčava, a druga otkopčava dugmad);
  2. vanzemaljska ruka: kada osoba oseća kao da ruka nije njena;
  3. anarhična ruka: kada ruka, najčešće leva, pravi samovoljne pokrete;
  4. supernumerička ruka: kada osoba ima utisak da poseduje više od dve ruke;
  5. levitirajuća ruka: kada ruka besciljno i bez svesne kontrole levitira.

Najčešće se radi o nevoljnom posezanju i baratanju predmetima, dodirivanju ili cepanju odeće, a u ekstremnijim primerima događa se nevoljno trpanje hrane u usta, sprečavanje druge ruke da obavlja zadatke, samopovređivanje (udaranje ili davljenje). Iako se na ove simptome pre gleda kao na smetnju, nego kao na medicinsko stanje,  osobe sa iskustvom vanzemaljske ruke obično doživljavaju psihološke probleme i stid.

Za razliku od drugih stanja u kojima se takođe javljaju nevoljni pokreti, ovaj sindrom karakteriše svrhovitost pokreta koji su usmereni na neki cilj. Ruka pokušava da dohvati i upotrebi određeni predmet ili obavlja neki zadatak. Osobe kod kojih se javlja ovo stanje osećaju svoju ruku, ali i nepovezanost sa njom. Takođe se može javiti i neobično ponašanje: osoba razgovara sa rukom, obraća joj se u trećem licu ili tvrdi da je ruka zaposednuta.

Fenomen anarhične ruke prvi put je ustanovljen 1909. godine, a od tada je zabeleženo svega 40 – 50 slučajeva. Zbog svoje retkosti, sindrom je slabo istraživan i dugo je bio misterija.

Deo mozga koji se naziva korpus kalozum je nalik moždanom imejl serveru. To je snop nerava koji šalju informacije u obe moždane hemisfere. Sindrom vanzemaljske ruke rezultat je oštećenja tih nerava. Kada je korpus kalozum oštećen, različiti delovi mozga ostaju nepovezani i bez mogućnosti uzajamne komunikacije (imejl sistem je oboren). Jedna ruka funkcioniše bez davanja signala drugoj, ponekad u potpunoj suprotnosti sa njom.

Koliko je stvarnih slučajeva sindroma vanzemaljske ruke, toliko je i onih filmskih, u daleko dramatičnijim scenarijima nego što je povreda mozga. Prvi put je vanzemaljska ruka ekranizovana davne 1935. u filmu Luda ljubav (Mad Love). Doktor opsednut glumicom sprovodi hiruršku intervenciju nad njenim mužem: zamenjuje njegove ruke rukama ubice, u kojima i dalje opstaje nagon za bacanjem noževa. Za razliku od ovog filma, u hororu Olivera Stouna iz 1981. Ruka (The Hand), ubilačka ruka uopšte nije povezana sa telom. Ruka se pojavljuje u Porodici Adams, Anđelima i Simpsonovima

Priredila: Marijana Čanak

IZVORI:

About the Author

Redakcija:

Leave A Response