Perspektiva. Gledam sebe u ogledalu i to je isto kao da pokušavam da zamislim kako me drugi vide. Dakle, ogledalo laže. Ono samo reflektuje to što je ispred njega. Osećanja i emocije se ne mogu videti.
Lice je samo maska koju nosim svakog dana da zadovoljim druge, a ponekad time slažem i samu sebe. Šta je zapravo iza tog odraza?
IMPULSIVNOST
Malo toga može da pokaže prazninu, krivicu i impulsivnost. To je efekat talasa koji počinje nepromišljenošću, ponekad nemarnim ponašanjem, a završava se kajanjem i očajem. Za mene je impulsivnost najgori simptom graničnog poremećaja ličnosti; ako bih mogla da otklonim samo jedan simptom – to bi bio taj. Uradila sam užasne stvari impulsivno i, čak i kada drugi mogu da budu svesni mojih postupaka, ne razumeju razlog iza njih. Ponekad ni sama to ne razumem. Kako mogu da odražavam nešto što čak ne mogu ni da opišem? Kada pogledam unazad, mogu samo da osećam krivicu zbog načina na koji sam se ponašala prema važnim ljudima, plašeći se da ih ne izgubim, a koje sam svejedno odgurivala, praveći prazninu unutar sebe.
BOL
Bol je drugo osećanje koje krijem. Kada sam odrasla, rečeno mi je da uvek pokazujem svoju najbolju stranu, a očigledno su sreća i smeh najbolja ljudska strana. Ipak, najdublje ožiljke nosim unutar sebe. Borbe koje sam pregrmela zbog bolesti izašle su na površinu tek kasnije, posle nekoliko pogrešnih dijagnoza, hospitalizacije i dijagnoze graničnog poremećaja.
Svesna sam da imam porodicu kojoj je stalo do mene, decu koja me vole, nekoliko prijatelja koji su na udaljenosti od jednog telefonskog poziva i muža koji je sa mnom prošao sito i rešeto. Ipak se u nekim periodima osećam prazno, usamljeno i doživljavam bol. To je bol koji sam naučila da krijem – čak i od sebe same.
SREĆA
Iako se mnogo toga krije iza mog ogledala, jedna stvar održava me živom: sreća. Ne viđam sreću svakog dana, ali znam da jedan deo duboko unutar mene zna da sam srećna. Jer sreća nije stalna. Za mene je to skup dobrih trenutaka koji prevagnu nad onim lošim – čak i kada je te loše teže prevazići.
Znati da imam granični poremećaj ličnosti je svojevrsna sreća, jer najzad sam upoznala svoje stanje i učim kako da se nosim s tim. Otići rano u krevet da bih ujutro ustala sveža takođe je sreća. Znati da volim svoj posao čak i u teškim danima je sreća. Shvatanje da sam odgajila svoju decu – čak iako nisam među najboljim mamam – je sreća. Na kraju dana, nije pitanje kako izgledam, nego kako se osećam – a ogledalo to ne pokazuje.
Katherine Lopez
IZVOR: https://themighty.com/2017/02/hidden-symptoms-bpd-borderline-personality-disorder/
