Retko koja stvar doprinosi samostalnom življenju osoba s invaliditetom poput vožnje automobila. Vožnja automobila omogućuje kretanje na duže relacije bez pomoći druge osobe, čime se povećava mobilnost osobe s invaliditetom. Kako bi se stvorili preduslovi za to, nužno je da vozilo bude prilagođeno mogućnostima vozača s invaliditetom.

Kod prilagođavanja automobila vozaču s invaliditetom, treba voditi računa o više stvari.

Prva od njih je transfer. U automobilima koje voze osobe s invaliditetom ovo je jako bitna karakteristika. Potrebno je da postoji pomagalo za automatski transfer osobe u i izvan automobila. Ukoliko im je stepenik previsok za ulazak i izlazak iz automobila, osobe u invalidskim kolicima za to koriste dizalice. Važno je da se osoba s invaliditetom u ovoj situaciji oseća sigurno.

Nakon toga sledi pokretanje automobila. Ukoliko osoba ne može pokretati automobil okretanjem ključa, umesto ključa za paljenje koristi se posebno dugme.

Takođe, komande moraju biti dovoljno velike kako bi ih osoba s invaliditetom mogla videti i upotrebiti ih s lakoćom. Osoba s invaliditetom kao pomoć može koristiti zaslon na dodir, što će smanjiti teškoće pri upravljanju automobilom. Prozori i brave moraju biti na automatsko upravljanje. Automobil mora biti prilagođen tako da vozač lako samostalno ulazi i izlazi i njega.

Umesto kontrolnih papučica moraju biti postavljene ručne komande, po mogućnosti sa opcijom održavanja brzine. Kod pokretnih komandi, vozač pritiska poluge koje su spojene na gas i kočnicu. Takve komande su praktične, jer se prema potrebi lako mogu skinuti i staviti. No, njih mogu koristiti samo osobe koje nemaju nikakva ograničenja u korištenju ruku. Nepomične komande teže se dižu i stavljaju, ali ih je lakše koristiti. Kod takvih komandi, obično su kočnica i gas smešteni na menjaču koji vozač gura napred ili nazad, zavisno od toga da li koristi kočnicu ili gas. Potrebno je da automobil ima automatski menjač, najbolje bez dugmeta, jer njegovo stiskanje može uzrokovati bol kod osoba s artritisom.

Prednja sedišta bi trebalo da su spojena, a ne odvojena. Tako će se osobe s invaliditetom osećati udobnije i biti fleksibilnije.

Ovo su samo opšte smernice za prilagođavanje vozila. Univerzalno pravilo ne postoji. Kao što je svaki pojedinac drugačiji, tako je i svaki automobil osobe s invaliditetom drugačiji u zavisnosti od toga kako je prilagođen. No, najvažnije je da se osoba u automobilu tokom vožnje oseća ugodno i sigurno, ali i da je sigurna u sebe.

Izvor: Potporne tehnologije za neovisno življenje osoba sa invaliditetom, 8-10.

Redakcija

Izdavač: …IZ KRUGA – VOJVODINA, organizacija za podršku ženama sa invaliditetom. Medij je upisan u registar javnih glasila pod brojem IN000088 4. novembra 2010. godine.