AUTOPORTRETISANJE BOLA U STILU FRIDE KALO

Posted on by Redakcija

GARDEROBA KAO GALERIJA

Kada je Frida Kalo umrla, njen suprug Dijego naredio je da se sve njene lične stvari, uključujući gotovo svu njenu odeću, stave pod ključ. Tek pola veka kasnije garderoba je otvorena i od Fridinih ličnih stvari sačinjena je izložbena postavka u Meksiko Sitiju, u Muzeju Fride Kalo. Frida privlači tako mnogo žena. Podnosila je nezamisliv bol, živela sa višestrukim invaliditetima i sve to pretakala u umetnost. Telesni bol i patnja jesu središnja tema njenog rada, a sigurno je da formiraju i veliki deo njenog identiteta. U Fridinoj garderobi jasno su vidljive veze između njene ikonične pojave, jedinstvenog stila i invalidnosti.


 Frida koristi odeću da bi proslavila neke aspekte svog identiteta i da bi zamaskirala neke druge. Delimično, Fridina odeća predstavlja njeno kulturno nasleđe, ali takođe i prikriva njenu obolelu (kasnije amputiranu) nogu. Neki od izloženih predmeta iz garderobe aludiraju na različite stavove prema telu koje ju je mučilo. Oslikani gips naročito – jer to je način da se odene bol. To ne mora nužno biti čin kojim se bol proslavlja, kao što Frida to čini kroz umetnost, nego direktno sučeljavanje sa bolovima.

Frida je bez sumnje bila neustrašiva u svojim modnim izborima. Kombinovala je tradicionalnu meksičku i evropsku modu na inovativne načine. Svetle boje, upadljiv nakit, cveće u kosi, svila i čipka svuda – njena pojava bila je dominantna i upečatljiva. Gotovo svaka žena može se povezati sa njom i prepoznati se u srodnim impulsima, bez obzira na invaliditet, njegov stepen, vidljivost ili (prividno) odsustvo istog. Postoje periodi u kojima se svaka od nas oseća slomljenom, nesavršenom, osramoćenom. A postoje i periodi u kojima izražavamo ono što jesmo – ne uprkos našim nesavršenostima, nego baš zbog njih!

self portrait 1926Dve velike nesreće zadesile su me u životu. Jedna je bila u trolejbusu, a druga je bio Dijego. Dijego je bio neuporedivo gori.

 STAPANJE STILOVA

Jedan od Fridinih ranih radova, Autoportret u somotnoj haljini, nagoveštava uticaj i poznavanje evropske umetnosti. Izdužene ruke i vrat podsećaju na portrete manirizma, a uzburkani talasi u pozadini upućuju na emotivni metež kakav odlikuje i ledeno plavi portret Van Goga. Frida je poricala prilično očigledne evropske uticaje kao što je nadrealizam, kada je zajedno sa Dijegom postala vodeća sila pokreta za unapređenje statusa meksičke kulture, a samim tim i za smanjenje španskog evropskog uticaja. Počela je da nosi tradicionalne meksičke kostime, da ukrašava kosu trakama, cvećem i nakitom kako bi se identifikovala sa meksičkom kulturom. Njen likovni izraz i kolorit takođe su se promenili i postali odraz tog nacionalnog ponosa.

Iako je počela kao samouka slikarka skromnog porekla, dospela je u najotmenije i najuticajnije društvene krugove. Tridesetih godina ona i Dijego preselili su se u Ameriku, da bi izbegli politički progon (njih dvoje zastupali su komunizam). U tom periodu (1930-1934) dvaput je zatrudnela i oba puta imala je spontani pobačaj, verovatno zbog posledica zadobijenih povreda u trolejbusu. Od tada pa nadalje, njeno slikarstvo sve više se okreće motivima kao što su: gubitak, neplodnost, bol i otuđenje.

Stapanje hrišćanskih i astečkih elemenata uobičajeno je za meksičku kulturu. U pomenutom Autoportretu Frida prikazuje sebe kao žrtvu nalik Hristu, a umesto krune ona nosi ogrlicu od trnja, sa kolibrijem umesto priveska. Kolibri je simbol astečkog boga sunca i ljudske žrtve.

broken columnAUTOPORTRET PATNJE

Slomljeni stub je metafora Fridinof bola. Njena kičma predstavljena je kao razbijeni kameni stub. Kičma se vidi kroz njeno slomljeno telo koje na okupu drže jedino pojasevi. Gola je, a površinu njenog tela probadaju oštri ekseri, što podseća na bol bičevanog Hrista. Tihe suze klize joj iz očiju, dok stoji sama u pustom predelu bez znaka ikakve nade. Ovo je sumorna slika same sebe, ali njena izdržljivost herojski nadvladava jalovi pejzaž očaja.

PORUKA BOLA

U leto 1950. godine Fridino zdravlje znatno se pogoršalo, što je uticalo na tehnički aspekt kvaliteta njenih radova. Nekoliko operacija kičme prouzrokovalo je još bola; kretala se uz pomoć kolica. Autoportret sa portretom doktora Farila (1951) tipičan je za taj poslednji period njenog stvaralaštva. Ovaj dvostruki portret, gde ona sedi u kolicima držeći četkicu i paletu ispred slike svog hirurga, svedoči o prirodi njene umetnosti. Moje slike nose poruku bola. Predeo srca zamenjen je paletom na njenom krilu, dok iz njenih četkica kaplje krv – tako da nema mesta sumnji – slikarstvo je od životnog značaja.

U leto 1954. Frida je umrla od upale pluća u kući u kojoj je rođena. Za života nije uživala u priznanjima koliko Dijego, ali je danas njen eksplicitni autobiografski rad nadaleko prepoznatljiv i priznat.

Na današnji dan, Frida Kalo proslavila bi svoj 108 rođendan.

IZVORI:

http://www.artyfactory.com/art_appreciation/portraits/frida_kahlo.htm

https://blog.colettehq.com/inspiration/fashion-identity-disability-the-style-of-frida-kahlo

Prevela: Marijana Čanak

About the Author

Redakcija:

Leave A Response