Etikecija invalidnosti: Preporuke za interakciju sa osobama sa invaliditetom

Posted on by Redakcija

387OSNOVE

PITAJTE, PRE SVEGA

Nemojte praviti pretpostavke – invaliditet ne znači da nekome treba vaša pomoć. Ako je okruženje pristupačno, osobe sa invaliditetom se sasvim dobro snalaze. Tretirajte ih kao nezavisne odrasle ljude. Ako im je potrebna pomoć, obratiće vam se.

PAŽLJIVO PRI TELESNOM KONTAKTU

•    Neke osobe sa motornim invaliditetom ravnotežu održavaju rukama. Ako ih naprosto zgrabite, vaša namera da asistirate može nekoga (doslovno) izbaciti iz ravnoteže.
•    Izbegavajte tapkanje po glavi, dodirivanje kolica, štapa ili druge opreme, jer su to lične stvari u ličnom prostoru.


OBRAĆANJE

Obraćajte se direktno osobi sa invaliditetom, ne njenom pratiocu, asistentu ili tumaču znakovnog jezika. Poštujte privatnost. Ako se već raspitujete o invaliditetu, prvo se raspitajte o osobi. Većina ljudi sa invaliditetom nema problem da odgovori na neka pitanja o invalidnosti – nakon što ste se (bolje) upoznali. Potpuno je individualno šta neka osoba hoće ili neće da podeli sa vama.

NEMOJTE PRAVITI PRETPOSTAVKE

Osoba sa invaliditetom najbolje zna šta može, a šta ne može da uradi. Nemojte da odlučujete umesto nje da li će u nekoj aktivnosti učestvovati ili ne.

ULJUDNO ODGOVORITE NA ZAHTEV

Ako osoba sa invaliditetom traži da nešto prilagodite u svom poslu / okruženju / ustanovi, to nije žalba. Takav zahtev samo pokazuje da je u okruženju dovoljno prijatno, da mogu izneti svoje stvarne potrebe.  Iskustvo pozitivnog odgovora postaje dobra preporuka kojom pridobijate nove klijente.

community-pictureTERMINOLOGIJA

•    Osoba pod jedan. Osoba sa Turetovim sindromom / osoba sa cerebralnom paralizom… Pored toga, oslovljavanje je stvar individualnih preferencija. Ako niste sigurni koje reči da upotrebite, pitajte. Mnogi ljudi sa ili bez invaliditeta, ne vole žargonizme niti eufemističke termine (kao: osobe sa fizičkim izazovima ili drugačije sposobni). Takođe treba imati na umu da su oprema i pomoćna sredstva nešto što oslobađa i omogućuje, a ne faktor koji ograničava nečije delovanje.
•    Reči sa negativnom, pežorativnom i obeshrabrujućom konotacijom su van upotrebe (žrtva, patnja).
•    U redu je da osobi sa potpunim ili delimičnim oštećenjem vida uputite frazu vidimo se. One međusobno koriste takav pozdrav.

 KORISNICI KOLICA I DRUGIH UREĐAJA ZA KRETANJE

•    Korisnici kolica su individue, nemojte ih poistovećivati sa opremom koju koriste.
•    Nemojte gurati ili dodirivati nečija kolica, jer su ona deo ličnog prostora. Ako asistirate nekome duž ivičnjaka, sačekajte instrukcije.
•    Rampe i vrata treba da omogućuju neometan prolaz.
•    Imajte u svesti šta neko može da dohvati iz kolica i spustite sve što je potrebno tako da bude na dohvat ruke.
•    Kada treba da razgovarate, uzmite stolicu tako da sedite na istom nivou  ili stanite tako da niko ne mora da isteže vrat kako biste ostvarili kontakt očima.

 OSOBE SA POTPUNIM OŠTEĆENJEM VIDA

•    Osobe se potpunim oštećenjem vida umeju da se orijentišu na ulicama i da putuju bez asistencije.
•    Predstavite se pre nego što napravite telesni kontakt.  Recite ime i zvanje, takođe predstavite ostale prisutne.
recepcija i percepcija•    Omogućite obilazak postrojenja / objekta / ustanove. O svim promenama, premeštanjima, reorganizaciji nameštaja – uvek informišite.
•    Ako je potrebno da asistirate, umesto da nekoga naprosto zgrabite – samo ponudite ruku.
•    Ako ste sa osobom koja ima psa vodiča, hodajte sa druge strane.
•    Ako već dajete upozorenje, budite određeni. Kad samo uzviknete pazi! – osoba ne zna da li treba da se zaustavi, potrči, sagne ili skoči…
•    Ako dajete smernice, neka to budu konkretne ne-vizualne informacije. Umesto da kažete: kada dođeš do skladišta, skreni desno; recite: kad stigneš do kraja prolaza, skreni desno.
•    Nemojte dodirivati nečiji štap niti psa vodiča. Pas je na radnom zadatku i ne treba ga uznemiravati. Štap je deo privatnosti. Nemojte pomerati odloženi štap. Ako je ostavljen negde gde vam smeta, saopštite to i zatražite da se pomeri.
•    Ako poslužujete hranu osobi sa potpunim oštećenjem vida, objasnite gde je šta na tanjiru koristeći orijentaciju sata (12 sati za najudaljeniju i 6 za najbližu tačku). Dekoracije i sve što nije jestivo uklonite sa tanjira. Ako je potrebno da hranu isečete, uradite to pre nego što je poslužite.

komunikacija na znakovnom jeziku

 OSOBE SA DELIMIČNIM OŠTEĆENJEM VIDA

•    Možda će biti potrebno da pripremite štampani materijal sa uvećanim fontom. Većina slabovidih osoba najlakše će čitati podebljana bela slova na crnoj pozadini. Izbegavajte da koristite sva velika slova, jer je teže ustanoviti gde je kraj rečenice.
•    Dobro osvetljenje obično je od pomoći, ali ne treba da bude previše svetla. (Bljesak smeta očima.)

 OSOBE SA POTPUNIM I DELIMIČNIM OŠTEĆENJEM SLUHA

•    Ako razmenjujete kompleksne informacije, najbolje je da angažujete tumača znakovnog jezika.U jednostavnim situacijama, u redu je da koristite pisano izražavanje.
•    Saznajte da li osoba preferira znakovni jezik, pisanje ili govorenje. Ako ne razumete najbolje šta vam osoba saopštava, ne ustručavajte se da pitate – to je svakako bolje nego da vam se komunikacija zasniva na nagađanjima.
•    Kada koristite usluge  tumača znakovnog jezika, budite učtivi i održavajte kontakt očima sa osobom sa kojom razgovarate (ne sa tumačem). Obraćanje treba da je direktno, bez upućivanja tumaču (pitaj ga/je, reci mu/joj da…)
•    Da biste signalizirali da hoćete da započnete razgovor, možete da mahnete rukom, potapšete osobu po ramenu ili upalite/ugasite svetlo.
•    Preformulišite, umesto da samo ponavljate rečenice koje osoba ne razume.
•    Tiha i dobro osvetljena prostorija najpogodnija je za efikasnu komunikaciju. Ako ste stali ravno ispred svetlosnog izvora (npr. prozora), odsjaj može otežati čitanje s usana.
•    Govorite jasno. Izbegavajte žvakaće gume, cigarete ili mahanje rukama ispred lica dok razgovarate sa osobom koja ne čuje.
•    Nema potrebe da vičete. Ako neko koristi slušni aparat, vikanjem ćete samo iskriviti reči i otežati razumevanje.

 OSOBE SA POTEŠKOĆAMA U GOVORU

•    Budite sabrani. Nema potrebe da prekidate, upadate u reč ili završavate rečenicu umesto nekoga. Ako niste razumeli, nemojte klimati glavom. Pitajte. Niko vam neće zamerati, naprotiv – ceniće se vaša pažnja.
•    Ako niste sigurni, ponovite šta ste čuli i pitajte da li ste dobro razumeli.
•    Ako i dalje ne razumete, predložite drugi način komunikacije (pisanje).
•    Obezbedite da se razgovor odvija u tihom i mirnom okruženju.

diversity OSOBE RAZLIČITOG STASA

•    Postoji preko 200 ustanovljenih tipova rasta / stasa.
•    Pobrinite se da sve što je neophodno bude na dohvat ruke.
•    Komunikaciju olakšava ako su vam oči u istom nivou. Odmaknite se ili sedite, ponašajte se prirodno.
•    Osoba niskog rasta nije dete.

 OSOBE SA CEREBRALNOM PARALIZOM

•    Usled oštećenja centralnog nervnog sistema, osobe sa cerebralnom paralizom imaju poteškoće u kontrolisanju mišića.
•    Mnoge osobe sa cerebralnom paralizom imaju nerazgovetan govor i prave nevoljne telesne pokrete. Može vam se učiniti da je osobi potrebna hitna medicinska pomoć ili da je pod uticajem alkohola – zato se u razgovoru nemojte rukovoditi prvim utiskom. I još jednom – trudite se da ne nagađate.

 OSOBE SA TURETOVIM SINDROMOM

•    Osobe sa Turetovim suindromom prave nekontrolisane gestove, vokalizacije i(li) tikove. Ponekad nevoljno izgovaraju uvrede ili opscene reči.
•    Ako osoba pravi vokalizacije tokom razgovora, sačekajte da završi i mirno nastavite.
•    Što je jači pokušaj da se ovaj sindrom iskontroliše, ujedno je i potreba za manifestacijom sve jača. Nije loše ostaviti mogućnost da osoba privremeno napusti sastanak ili razgovor kako bi u privatnosti ispoljila nekontrolisanu govornu potrebu.

 OSOBE DRUGAČIJEG IZGLEDA

•    Faktor različitosti kao invaliditet. Rascepljena usna ili nepce, asimetrija lica, pigmentacija kože, nad ili ispod prosečna visina… vidljive posledice konzumiranja lekova (drhtanje)… Ukratko – drugačiji izgled; izaziva zurenje ili skretanje pogleda.
•    Pozitivna slika o sebi imperativ je dostojanstvenog života. Nemojte doprinositi stigmatizaciji različitosti.

 NEVIDLJIVI INVALIDITETI

•    Nisu svi invaliditeti očigledni. Nečiji zahtev ili način ponašanja izgledaće vam čudno – što može (a ne mora) imati veze sa (nevidljivim) invaliditetom.
•    Na primer, nekome ste dali naizgled jednostavna verbalna uputstva, ali osoba traži da joj zapišete te informacije. Možda je u pitanju kognitivni invaliditet, zbog čega je pisana komunikacija lakša od usmene. Ako vas neko zamoli da sednete, umesto što stojite u redu, možda je u pitanju (hronični) umor kao posledica kancera ili medicinskog tretmana. Iako nisu vidljivi, takvi invaliditeti su realna stanja. Poštujte tuđe potrebe i odgovorite na njih kad god ste u mogućnosti.

 OSOBE SA EPILEPSIJOM

•    Epilepsija je neurološko stanje; napadi su grčeviti i ponekad izgleda kao da je osoba u transu. Tokom kompleksnih napada, osoba može da hoda ili da pravi različite pokrete – dok je u stvari potpuno nesvesna.
•    Ne možete zaustaviti epileptični napad. Pobrinite se da osobu zaštitite od udarca u glavu i sačekajte da napad prođe.
•    Na kraju napada, osoba će biti dezorijentisana; obezbedite siguran prostor gde će se neometano povratiti u privatnosti.
•    Uzmite u obzir da kod nekih ljudi napad mogu izazvati stroboskopsko svetlo ili visoki tonovi.

 ableimageOSOBE SA PSIHIČKIM / MENTALNIM INVALIDITETIMA

•    S vremena na vreme, osobe sa psihičkim invaliditetom mogu imati poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju i interakciji sa drugim ljudima. Invaliditet može uticati na razmišljanje, osećanja ili odnose prema drugima. Mentalna stanja su nevidljivi invaliditeti.
•    Smanjite stres.
•    Osobe sa psihičkim invaliditetom imaju promenljivu ličnost i na različite načine se nose sa svojim stanjima. Neki su preosetljivi (hiper/super senzitivni); drugi  se ne snalaze u socijalnim interakcijama; neki se osećaju tromim, drugi su pod naletom energije. Odnosite se prema svakome kao prema individui za sebe i pitajte u kakvim se uslovima najprijatnije osećaju.
•    U trenucima krize budite smireni i pružite podršku. Pitajte kako možete da pomognete ili pozovite stručnu pomoć.

 OSOBE SA RAZVOJNIM INVALIDITETOM

•    Osobe sa razvojnim invaliditetom sporije uče i u različitim situacijama teže primenjuju naučeno.
•    Govorite u jasnim rečenicama, koristeći jednostavne reči i konkretne pojmove umesto apstraktnih. Pojasnite kompleksne ideje tako što ćete ih raščlaniti na jednostavnije delove.
•    Nemojte koristiti tepanje niti oponašati govor osobe sa razvojnim invaliditetom. Samo prilagodite tempo, kompleksnost i fond reči.
•    Razgovarajte sa odraslom osobom koja donosi sopstvene odluke (osim ako vam drugačije nije naglašeno).
•    Osobe sa razvojnim invaliditetom često imaju potrebu (ili su čak anksiozne) da udovoljavaju drugima. Mogu vam govoriti ono što misle da biste hteli da čujete. Da biste ovo ublažili, postavljajte pitanja u neutralnim formulacijama i proverite odgovore postavljajući pitanje na više načina. (Ovo može biti ključno, recimo, prilikom lekarskog pregleda.)
•    Imajte strpljenja, osobe sa razvojnim invaliditetom sporije odlučuju. Obezbedite dovoljno vremena.
•    Osobe sa razvojnim invaliditetom često se oslanjaju na rutinu i faktor poznatog kako bi obavile svakodnevne aktivnosti. Imajte to na umu kad pravite promene u okruženju i obezbedite period prilagođavanja.

 OSOBE SA KOGNITIVNIM INVALIDITETOM

•    U pitanju je invaliditet koji utiče na sposobnost da se informacija primi, izrazi i prosledi. Iako postoje određena ograničenja, osobe sa kognitivnim invaliditetom obično imaju prosečnu ili natprosečnu inteligenciju. Možda će vas zbuniti što jedna visokofunkcionalna osoba ima probleme u određenim radnim aspektima.
•    Osobe sa diskleksijom imaju poteškoće u čitanju – dajte im verbalna objašnjenja ili dodatno vreme za štampane materijale.
•    Nekome će možda trebati informacije u pisanom obliku. Ili će tražiti da nešto demonstrirate. Razlog je najverovatnije u tome što se primljene audio informacije nesistematično procesuiraju u mozgu.
•    Pitajte u kom obliku bi bilo najbolje da prenesete informaciju. Budite direktni i izbegavajte finese.
•    Obezbedite okruženje za neometanu komunikaciju (isključite radio, udaljite se od vreve).

differ OSOBE SA TRAUMATSKIM POVREDAMA MOZGA

•    Oštećenje mozga nastalo usled traume, nezgode ili moždanog udara, može rezultirati umanjenom kontrolom mišića ili nekontrolisanim ponašanjem (impulsivno i nekonvencionalno reagovanje), lošom orijentacijom u prostoru, smanjenom koncentracijom i organizacionim sposobnostima.
•    Budite strpljivi.

 ZAVRŠNA REČ

OSOBE SA INVALIDITETOM su pojedinci koji imaju porodice, poslove, hobije, sklonosti i nenaklonosti, probleme i radosti. Invaliditet je integralni deo onoga što jesu, ali ih sam po sebi ne definiše. Nisu ni heroji ni žrtve. Naprosto: ljudi, pojedinci, osobe.

 Prevela i prilagodila: Marijana Čanak

Izvor: Disability etiquette, Tips On Interacting With People With Disabilities, A publication of, United Spinal Association, 2010.

About the Author

Redakcija: