Otkrivanje svog tela

Posted on by Redakcija

“Često se pretpostavlja da invaliditet stvara rascep između osobe i njihovog tela, zbog stvari koje su izgubili. Iako ovo može bilo kome da se dogodi, za mnoge od nas istina je da učenje živeti sa našim invaliditetom, približava nas našim telima.“

Izvor:“The Ultimate Guide to Sex and Disability,“ed. Kaufman, Silverberg and Odette, 2003


 Ja ne izgledam kao svi ostali i moje telo se ponaša drugačije. Da li sam normalna?

Bez obzira šta ti je možda rečeno ili pokazano, razlika je u potpunosti normalna – tela dolaze u raznim oblicima i veličinama i nema dvoje ljudi koji izgledaju, osećaju, mirišu, ili zvuče potpuno jednako. Ne postoji „normalan“ ili „regularan“ tip tela, iako nas sve oko nas, od magazina do porodice i prijatelja, može naterati da osećamo kao da je tako. Mnoge žene – sa ili bez invaliditeta – osećaju kao da su njihova tela nenormalna. Ako si viša od ostalih devojaka u tvom razredu, možeš se osećati kao da si nenormalno visoka. Ako svi oko tebe imaju mnogo više ili manje kilograma od tebe, možeš se osećati kao da si nenormalno debela ili mršava. Pogledaj ovaj blog o vezi jedne osobe sa njenim telom – da li je stvarno toliko nenormalno biti drugačija? Šta je to što čini tvoje telo drugačije? Da li su tvoje ruke različite dužine? Da li je oblik tvojih leđa drugačiji? Da li je to što ne možeš uvek kontrolisati pokrete svojih ruku? Ili to što tvoje oči nisu nikad fokusirane ni na šta određeno?

To je zabluda da je telo s invaliditetom manjkavo telo. U stvarnosti, gotovo sve u tvom telu radi na skoro isti način kao telo bilo koje druge žene. Na tvoje unutrašnje organe, reproduktivne organe i većinu drugih delova tela, tvoj invaliditet neće uticati. Znači čak i ako imaš invaliditet, ne treba da misliš o svom telu ili sebi kao o manjkavoj ili nedostatku.

Ne mogu videti, osetiti ili čuti različite delove mog tela. Kako mogu znam kakvi su?

Svi mogu da istražuju i otkrivaju svoja tela na bezbroj načina. Tvoje telo je jedinstveno, a način na koji učiš o tome može biti podjednako personalizovano – bez obzira da li imaš invaliditet ili ne.

Ako si korisnica kolica ili imaš ograničenu pokretljivost, pitaj prijateljicu ili personalnu asistentkinju da ti pomognu da pogledaš sebe iz različitih uglova u ogledalu. Ako ne vidiš, možeš istražiti svoje telo prelazeći svojim rukama i prstima preko raznih delova tela. U stvari, postoje izvori i modeli koji ti mogu pomoći da naučiš o ljudskom telu. Ovo je taktilna knjiga u kojoj su  fotografije akata za osobe s oštećenjem vida. Potpuno je normalno biti radoznala u vezi svog tela – tvoje je i ti možeš učiti o njemu u meri koja ti je prijatna, uzimajući onoliko vremena koliko ti je potrebno.

Da li je uredu da istražujem svoje intimne delove?

Mnoge žene osećaju da su određeni delovi tela – kao što su grudi ili genitalije – prljavi ili sramotni i da treba da ostanu skriveni od pogleda ili dodira. Uprkos onome što ti je možda rečeno, ovi delovi su isto toliko delovi tvog tela koliko i tvoja kosa ili oči i ne postoji ništa sramotno o njima. Ako hoćeš da istražuješ delove tela koji su „privatni“ počni sa nalaženjem sigurnog prostora (kupatilo, prazna soba ili čak i deo dana kada svi spavaju). Da li su ti neki delovi osetljiviji? Neki te bole? Neki izazivaju osećaj zadovoljstva?

Ako imaš ograničenu pokretljivost i ne možeš dosegnuti ove delove, možda možeš pitati nekoga da ti pomogne nekom kome zaista veruješ? Imaj na umu da to može biti neprijatno i za tebe i za tu osobu. Takođe, možeš da surfuješ na netu da vidiš kako ti delovi izgledaju. Pogledaj ovaj sajt sa jasno označenim slikama ženskih genitalija ili ovaj sajt sa slikama različitih ženskih grudi.

Moja ćerka prolazi kroz pubertet i postavlja mi pitanja u vezi njenog tela. Ne verujem da će ikada voditi normalan život žene, stoga šta da joj kažem?

Za početak, treba da prihvatiš da tvoja ćerka postaje žena, baš kao i bilo koja druga devojka. Šta bi joj rekla da nema invaliditet? Da li bi pričala sa njom o promenama kroz koje njeno telo prolazi i objasnila joj zašto joj se to dešava? Da li bi razgovarala o tome kako bi joj se emocije i osećanja promenila? Da li bi joj rekla da je prirodno da doživi različite vrste misli i želja? Zašto ne uraditi istu stvar čak i ako ima invaliditet?

Koliko god je moguće, daj joj informaciju koja joj je potrebna prema njenim godinama i intelektualnim sposobnostima. Evo jedan koristan izvor za roditelje o seksualnoj edukaciji. Ako tvoja ćerka ima intelektualni invaliditet, možda ćeš morati da joj daš više bazičnih informacija o njenim menstruacijama, bezbednosti i masturbaciji. Pokušaj i zadovolji njenu prirodnu radoznalost. Ohrabri je da priča o svojim osećanjima i da postavlja pitanja. Pusti je da izlazi sa  prijateljima, da se zabavi i stoji na svojim nogama. Uzbudljivo je biti tinejdžer i pripremajući je da radi sve stvari koje može, ona će najverovatnije voditi „normalan“ život kao i svaka druga mlada devojka.

Dok će tvoja ćerka prolaziti  kroz gotovo iste promene kao i svaka mlada žena njenih godina, njen invaliditet može probuditi druge brige kod tebe. Razni izvori izveštavaju neke od najčešćih briga kao što je menstrualni ciklus, odloženi ili rani početak puberteta kod dece sa smetnjama u razvoju, „neprikladno“ seksualno ponašanje, podložnost seksualnom zlostavljanju i sveobuhvatnih promena u ponašanju. Pogledaj savete na kraju prevoda Poznavanje svog tela više za invalidnost – specifične informacije o pubertetu.

Originalni tekst pripisuje se zajedničkoj inicijativi od strane Crea-e i Point of View
Link do originalnog teksta na engleskom: Discovering your body

Prevela: Vanja Orlović

About the Author

Redakcija:

Leave A Response