Prisilnoj sterilizaciji podvrgnute su mnoge žene s invaliditetom, a najviše devojke i žene s intelektualnim invaliditetima. Prisilna sterilizacija narušava i zanemaruje osnovna ljudska prava: slobodu i poštovanje ličnog integriteta.
Uticaj sterilizacije na živote žena i devojaka s invaliditetom
Sterilizacija je vrsta doživotne kazne, nepopravljiv gubitak, apsolutna izdaja. To je medicinski postupak koji prouzrokuje ozbiljne zdravstvene posledice. Jednom rečju: zločin. Prisilna sterilizacija je deo šireg paternalističkog modela i patrijarhalnog sistema u kome se ženama s invaliditetom poriču ljudska i reproduktivna prava. Ovo podrazumeva isključivanje iz odgovarajuće zdravstvene nege i brige o reproduktivnom zdravlju, ograničavanje pri izboru kontracepcije, suzbijanje menstruacije, prinudne abortuse i poricanje prava na roditeljstvo i porodični život.
Širom Evrope, praksa prisilne sterilizacije žena iz marginalizovanih grupa, kao što su Romkinje i žene s invaliditetom, ima dugu istoriju. Ne samo da je to bila praksa eugeničke politike II svetskog rata, nego se nastavlja u takozvanom modernom demokratskom društvu. Na primer, u Švedskoj je eugenički program sterilizacije uspostavljen 1934, a ukinut 1976. godine. U tom periodu prisilnoj sterilizaciji podvrgnuta je 21 hiljada ljudi. U Španiji je u periodu od 2010. do 2013. godine doneseno 96 sudskih odluka koje odobravaju sterilizaciju osoba s invaliditetom kojima je oduzeta poslovna sposobnost. Među državama koje su imale programe sterilizacije su Danska, Norveška, Finska, Estonija, Švajcarska, Island.
Psihičke posledice su nesagledive. Opljačkane ste kao žene.
Mitovi koji opravdavaju prisilnu sterilizaciju
Za dobrobit društva, zajednice ili porodice
Ovo opravdanje zasnovano je na ideji da je briga za dete s invaliditetom teret, kao i na pretpostavci da žene s invaliditetom teže upravljaju svojim reproduktivnim funkcijama, počevši od menstruacije. Mit je ujedno zasnovan na ekonomskim i socijalnim faktorima, jer država predviđa dodatne troškove za obezbeđivanje usluga podrške osobama s invaliditetom. Da li poštovanje ljudskih prava treba da bude zasnovano na potencijalnim troškovima njihovog ostvarivanja? Porodicama devojaka i žena s invaliditetom uskraćuju se neophodne informacije i podrška. Usled nedostatka resursa, servisa podrške i stručnjaka za seksualna i reproduktivna prava žena s invaliditetom, porodice često vide sterilizaciju kao jedino rešenje.
Žene s invaliditetom nisu sposobne da budu majke
Ovo je široko raširen stereotip, iako praksa pokazuje drugačije: mnoge žene s invaliditetom jesu ostvarene kao majke. Činjenica je da ne postoje objektivni kriterijumi kojima bi se moglo suditi o veštinama materinstva i roditeljstva uopšte. Mit je zasnovan na subjektivnim idejama o tome šta je dobro ili loše. Stereotip opstaje uprkos istraživanjima koja pokazuju da nema jasne veze između obrazovnog stepena ili inteligencije roditelja sa njihovim roditeljskim sposobnostima. Negativna percepcija prema osobama s invaliditetom više pogađa žene, zbog pretpostavke da majke nose veću odgovornost u odnosu na očeve. Za žene sa psihosocijalnim invaliditetima često se neosnovano pretpostavlja da će povrediti svoju decu. Faktor opasnosti koristi se kao opravdanje za ograničavanje njihovih prava u mnogim oblastima, uprkos jasnim dokazima da su žene daleko češće žrtve nasilja nego počinioci.
Za dobrobit žena s invaliditetom
Mit koji navodno štiti žene s invaliditetom od nasilja i trudnoće koja bi mogla biti rezultat nasilja. Istovremeno, smatra se da će ženama s invaliditetom biti lakše da nemaju menstruaciju (naročito ako je reč o ženama s autizmom ili ženama sa razvojnim invaliditetom).
Većina istraživanja o prislinoj sterilizaciji usredsređena je na sterilizaciju devojaka sa intelektualnim invaliditetom do osamnaeste godine starosti. Postoji mnoštvo medicinskih, zakonskih i akademskih tekstova koji se bave tim pitanjem, ali nema pisanih svedočenja žena koje su bile podvrgnute ovoj nepovratnoj i invazivnoj hirurškoj intervenciji. Nemogućnost pristupa ovoj vrsti informacija otvara pitanje koliko je zapravo žena s intelektualnim invaliditetima još uvek u situacijama velike ranjivosti i obesnaživanja.
IZVOR: http://www.edf-feph.org/
