Na sceni su njegovi pokreti istovremeno dramatični i precizni. Širina svakog pokreta i okreta svedoči o snazi njegovog tela i volji njegovog uma.
Kada je Greg Mozgala na sceni, to je za njega ceo novi svet, to je preobražaj njegovog tela i duše, i onoga što nikada nije bio siguran da može postići. Greg ima 34 godine i zaposleni je glumac i pisac koji živi u Nju Jorku. Ima, kako sam opisuje, blag do umeren oblik spastičke cerebralne paralize; ples nikada nije bio nešto što je mislio da će uvrstiti u svoj dugački popis glumačkih postignuća.
Sve se promenilo kada je koreografkinja Tamar Rogof videla Gregovu izvedbu Romea u van-brodvejskoj produkciji Romea i Julije. Tokom predstave, Tamar je zapazila Gregovu sklonost ka pokretima.
– Prvenstveno sam glumac i pisac – kaže Greg. – Pre nego što sam sreo Tamar, nikada nisam profesionalno plesao. Voleo sam da budem u pokretu i smatrao sam sebe dobrim plesačem, ali raspolagao sam veoma ograničenim brojem pokreta. Primarno sam se oslanjao na gornji deo tela, uz ograničenu savitljivost, slab raspon pokreta i manjak ravnoteže.
Tamar je kontaktirala Grega i njihovo partnerstvo vodilo je ka stvaranju Dijagnoze jednog fauna, plesne izvedbe koja je debitovala u La Mami ETC, decembra 2009. i zadržala se na repertoaru narednih 12 nedelja. Gregova ekskurzija u svet pleas bila je tek na početku. Do juna 2010. Fauna je poručila VSA, internacionalna organizacija za umetnost i invalidnost Kenedi centra u Vašingtonu DC.
– Učenje plesa pokazalo mi je koje delove tela nisam dovoljno angažovao, iako nisu pod uticajem cerebralne paralize. Najdragocenije što sam poneo iz celog tog iskustva je spoznaja da su moje telo i moj nervni sistem, zapravo, sposobni za učenje. Telo razume svoj inherentni dizajn i želi da se postavi u pozitivno poravnanje.
– Uvek ću imati cerebralnu paralizu. Ali sada bolje razumem šta je to, kako na mene utiče i kako da bolje upravljam tim stanjem, iznutra. To je od ogromnog značaja!
ODRASTANJE
Greg Mozgala je iz Hikorija u Severnoj Karolini. Otac mu je bio marinac SAD Mornarice i porodica je promenila nekoliko zajednica tokom Gregovog detinjstva. On je treće dete Dejvida i Patriše Mozgala; ima brata Džefa i sestre Amandu i Meredit.
Dijagnozu spastične cerebralne paralze dobio je kada je imao dve godine. Greg kaže da je stanje najviše uticalo na njegov hod i motoričke funkcije. Ipak, svoje detinjstvo opisuje kao pretežno normalno, u konzervativnom vojnom domaćinstvu srednje klase američkog društva osamdesetih godina.
Greg je ispoljio kreativni naboj koji neguje još od tinejdžerskih dana – završnu godinu srednjoškolskog obrazovanja proveo u Umetničkoj školi Univerziteta Severne Karoline. Obrazovanje je nastavio na Univerzitetu u Bostonu, gde je i završio osnovne studije iz oblasti lepih umetnosti. Dalje se usavršavao na Akademiji muzičkih i dramskih umetnosti u Londonu.
Godine 2000, vođen snom o tome kako će postati veliki zabavljač, preselio se u Njujork.
Dok mu se vrata velikog teatra nisu otvorila, radio je million pooslova da bi preživeo, a onda je oformio sopstveno pozorište pod nazivom Apothetae, pozorište koje je usredsređeno na aspekte onoga što Greg naziva iskustvo invalidnosti.
– Radio sam kancelarijske poslove do 2007, kada sam najzad odlučio da se u potpunosti posvetim glumi. Još uvek se ostvarujem u glumi i razvijam posao sopstvenog teatra.
Greg se često pojavljivao u van-brodvejskim produkcijama, od savremenih predstava do klasika, kao što su Ubiti pticu rugalicu, Mletački trgovac i Romeo i Julija.
Neke, mada ne sve, među predstavama u kojima je nastupao, priredile su glumačke trupe koje okupljaju glumce sa motornim invaliditetima. Trgovac i Romeo producirani su u teatru Breaking Through Barriers, jedinom van-brodvejskom teatru koji je posvećen unapređenju rada umetnika, pisaca i izvođača sa invaliditetima.
SUDBONOSNI SUSRET
Gregov plesni uspon i njegova izvedba Fauna rezultat su susreta sa pravim koreografom u pravo vreme.
– Ne mogu da govorim o tome šta me čini drugačijim plesačem, a da ne govorim o tome šta Tamar čini drugačijom koreografkinjom. Ona poseduje nenadmašno znanje i ljubav prema telu – kaže Greg. – Nikada ne traži od plesača da ponovi određene korake ili kombinaciju do koje je došla. Umesto toga, ona traži da uposliš određene delove tela, da radiš sa prostorom između telesnih delova ili sa drugim plesačem.
Trebalo je oko godinu dana za nastanak Fauna, ali čim su probe počele, Greg je znao da stoji pred njim velikim izazovom.
– Kada sam počeo, bilo je veoma očigledno da nisam mogao da se krećem ili da plešem duže vremena, a da ne padnem. Gubio sam ravnotežu i raspolagao veoma ograničenim brojem pokreta.
– Mukotrpnim radom, sticanjem znanja o pojedinim delovima svog tela i otkrivanjem moći u kretanju od područja koja su bliža centralnoj liniji mog tela, nasuprot ekstremitetima, mogao sam da steknem više kontrole – priča Greg. – Učenje plesa u paru jedna je od najtežih stvari koje sam morao da savladam u životu.
Ono što je naučio o svojim sposobnostima dok se uvežbavao kao plesač bilo je više nego dragoceno.
– Stekao sam intimnija znanja o svom telu i njegovim delovima. Sve što ima veze sa cerebralnom paralizom naučeno je ponašanje. Uopšteno govoreći, pravimo kompenzacije koje nam dozvoljavaju da stojimo, hodamo i krećemo se kroz svet… Zaglavljeni smo upošljavanjem ovih kompenzacija i ne razumemo da postoje i druge mogućnosti.
Na sopstveno zadovoljstvo, Greg je takođe otkrio da, iako ne može da se odvoji od cerebralne paralize, njegova telesnost jeste sposobna za plesne pokrete.
– Zapravo mi je lakše da plešem nego da hodam – kaže Greg. – Možda zvuči čudno i ni sam ne znam kako da to objasnim, ali je tako. Ples zahteva čvrst fokus i pažnju, imaginaciju i sposobnost improvizacije.
Uprkos samopouzdanju koje je Greg razvio radeći na svojim plesnim sposobnostima, imao je tremu pre nego što je stupio na scenu u prvoj izvedbi Fauna.
– Sećam se kako sam mislio da ću razbiti nešto ili da ću pasti sa scene. Usled prirode koreografije… Imao sam skriptu na koju sam mogao da se oslonim u svakom trenutku tokom satima dugog nastupa. To me održavalo i činilo pribranim.
Danas Greg više ne pleše, nego je usredsređen na druge aspekte svoje karijere: na glumu i pisanje, razvoj novih projekata za Apothetae teatar i na podučavanje drugih izvođača sa cerebralnom paralizom – svemu što je sam iskusio na scenama.
Faun je otvorio mnogobrojne mogućnosti da se govori o invaliditetu. Greg i Tamar su se pojavili na nekoliko univerziteta (Harvard, Istočna Karolina), na Institutu modne tehnologije, u Dečjoj bolnici Lurie u Čikagu. Na konferencijama o cerebralnoj paralizi Gregova priča ima značajno mesto.
Greg tvrdi da cerebralna paraliza nikada ne treba da bude prepreka u ostvarivanju sna i da se svi suočavamo sa preprekama, stvarnim ili umišljenim.
– Ako poseduješ strast prema nečemu, uradi to. Neće biti lako. Umetničke profesije teške su same po sebi, bez obzira na sposobnosti. Potraži najbolju obuku koju možeš da dobiješ i nikada nemoj da prestaneš da budeš radoznao ili fasciniran sopstvenim zanatom.
– Budi ljubazan prema svima koje upoznaš. Svi smo u borbi za sopstveni život.
Tekst prevela Marijana Čanak
Izvor: http://cerebralpalsy.org/inspiration/artists/gregg-mozgala/
