Seksualnost je prirodni deo života. Za mnoge žene, seks je način da osećaju zadovoljstvo, da
izražavaju ljubav i želju za svojim partnerima, ili da zatrudne. Ali, seksualnost je više od seksualnog odnosa s nekim. Način na koji je žena intimna sa svojim partnerom ili partnerkom, način na koji se odnosi prema svom telu i način na koji misli o sebi kao ženi su deo njene seksualnosti.
Žene sa invaliditetom mogu da imaju, žele da imaju, i imaju pravo da uživaju u bliskom, ljubavnom i seksualnom odnosu. Ponekad stavovi zajednice utiču ili ograničavaju način na koji žene s invaliditetom doživljavaju svoju seksualnost.
Ako ljudi u zajednici razumeju i saglasni su da žene s invaliditetom imaju iste potrebe za ljubavlju, seksom i porodicom, kao i svi ostali, onda je žena sa invaliditetom u stanju da:
• izrazi seksualnost na način koji je ispunjava zadovoljstvom;
• bira seksualnog partnera ili partnerku;
• pregovara kada i kako će imati seks;
• bira da li će i kada ostati trudna;
• spreči polno prenosive infekcije;
• bude zaštićena od seksualnog nasilja, uključujući i prisilni seks.
Ovde su opisana neka štetna verovanja o seksualnosti žena sa invaliditetom. Mnoge žene sa invaliditetom kažuda ih ovi negativni stavovi i verovanja onemogućuju da uživaju u bliskim, ljubavnim, seksualnim odnosima. Ponekad ovi pogrešni stavovi sprečavaju žene da pronađu verne supružnike i partnere koji ih poštuju i cene.
Štetno verovanje: Žene sa invaliditetom bi trebalo da se stide svojih tela.
U najvećem broju zajednica, žene se vrednuju prema standardu fizičke privlačnosti. Kada žena izgleda sasvim drugačije od tog standarda, ljudi mogu da misle da ona nije „dostojna“ da se uda ili da bude seksualna partnerka.
Gita nam priča o „savršenom“ bračnom partneru: U Indiji je problem što mi tražimo savršene ljude sa savršenim telima. Toliki se značaj daje fizičkom izgledu, da za osobu da koja je ‘nesavršena’ tu nema mesta. Pogledajte samo današnje bračne oglase – svi muškarci žele žene koje su vitke, lepe, svetle puti, obrazovane, lepo vaspitane i tako dalje. Tu je i vereovanje da, ako se mladić ženi u porodicu u kojoj jedan od članova ima invaliditet, njegova deca će se roditi s tim istim invaliditetom. To se desilo i meni, tako da mi je to dobro poznato. Prisutan je i vrlo izražen rodni aspekt – nevesta je ta od koje se očekuje da bude savršena u svakom pogledu. S druge strane, mladoženja može biti sa invaliditetom, ružan, alkoholičar…, ali on je i dalje savršen mladoženja!
Štetno verovanje: Žene sa invaliditetom nemaju seksualnu želju.
Kao i druge žene, i žene s invaliditetom imaju seksualnu želju. Ali članovi njene porodice ili zajednice mogu da misle da ona ne bi trebalo da ili ne mogu da imaju seksualnu želju.
Ponekad, žena s invaliditetom i sama veruje da nema seksualnu želju i da neće nikome
biti seksualno privlačna ili da niko neće poželeti da ima dete sa njom.
Ako je žena rođena s invaliditetom, ili ako je stekla invaliditet u ranom detinjstvu, ona može
imati problema tokom rasta i razvoja da poveruje da je seksualno privlačna. Ako mlada
žena stekne invaliditet kada počinje da istražuje svoju seksualnost, njena slika o sebi
može biti narušena i ona počne da sumnja da će ikada imati seksualni odnos.
Čak i starija žena koja je razvila i iskusila svoju seksualnost može promeniti način svog razmišljanja o svom telu nakon što je stekla invaliditet. Možda će početi da misli da više
nije seksualno atraktivna ili postane tužna što će seks od sada biti drugačiji. Možda čak razvije i nevericu u to da i dalje može uživati u seksu.
Štetno verovanje: Žene sa invaliditetom uvek žele seks.
Neki ljudi misle da žene sa invaliditetom, naročito žene koje sa intelektualnim invaliditetom, uvek žele seks. Ali to nije istina.
Baš kao i svaka grupa žena, žene sa invaliditetom imaju različite preferencije. Neke vole da imaju seks često, a neke uopšte ne žele često da imaju seks.
Kao i svaka žena, žena s invaliditetom bi trebalo da bude u mogućnosti da bira kada želi da ima seks. I svaka žena mora da ima mogućnost da kaže ne kada ne želi seks.
Mnoge devojke i žene s invaliditetom ne dobijaju dovoljno pažnje ili šanse da razviju bliske odnose koji su im potrebni. Ako ste ostavljeni kod kuće ili ignorisani u svojoj porodici, možda ćete biti usamljeni i tražićete prijatelja ili nekog drugog ko će obratiti pažnju na vas. Drugi ljudi mogu protumačiti ovu potrebu za pažnjom kao želju za seksom. Ili mogu pokušati da vas iskoriste jer ste sami, ili zato što veruju da nikog neće biti briga ako vas povrede.
Može biti veoma teško izraziti šta zaista želite, pogotovo ako vas nisu ništa naučili o seksu. Vrlo je važno učiti o svom telu i seksualnosti. Neko kome verujete može da vam pomogne da se zaštitite i da donosite prave odluke o seksu.
Tekst pripremila Veronika Mitro
Izvor: Chapther 7: Sexuality, Health Handbook for Women with Disabilities, 2007. str. 139-141, www.hesperian.org.
