Slikama Simone Sitaruš, slikarke s oštećenjem vida, ljudi su mogli da se dive u holu zdanja Rumunske Opere 1-6 april prošle godine. Potom je postavka preseljena u „Kuća kulture“ Ministarstva unutrašnjih poslova Rumunije. Čak iako posmatraču nije poznato u kakvim neverovatnim okolnostima su naslikani morski pejzaži ili buketi cveća, oduševljavaju ga njihovom beskrajnom senzibilnošću. Niko, samo na osnovu posmatranja ovih slika ne bi mogao predpostaviti da autorka ima oštećenje vida.
Ja sam, na primer, ovu zadivljujuću činjenicu saznala od organizatora na samoj izložbi. Kad slika, Simona drži platno na kolenima i pri ruci su joj slikarske boje, vrlo uredno uvek po određenom redu smeštene u njihovim kutijama, tako da Simona uvek zna tačno koju boju upotrebljava. Ona ima predstavu slike u svesti i prema tome određuje na kojim mestima na platnu stavlja željene boje. Jedan način na koji se takođe snalazi je i taj da meri prstima dužinu i širinu platna. Tako slika potpuno samostalno, bez ičije pomoći. „Osećam koju boju je najbolje da stavim. Koristim četkicu ili čak prste.“ kaže Simona „Ja uglavnom slikam kompozicije, a portrete ređe. Ranije me je zanimao detalj i moje slike su bile klasične. Sada više težim ka izrazavanju stanja. Forma me ne zanima, tako da je svaka slika jedno novo iskustvo.“ Simona ima 28 godina. Pre skoro 4 godine je diplomirala na Akademiji likovnih umetnosti „Luceafarul“ a slikanjem se bavi odavno. Njene slike odaju, ne samo Simonin talenat, već i tehnike kojima se služi, a koje je naučila za vreme studija. Zidovi njene sobe su svuda prekrivena slikama. To su uglavnom noviji radovi koji odišu savremenim, modernim motivima, a nekoliko njih je sa početka Simonine karijere. Među ovim slikama postoje velike razlike u stilu, razlike koje jasno razdvajaju period Simoninog stvaranja na vreme pre i posle njene tragedije.
Simona je izgubila vid u septembru 2006. godine. Bila je na moru, a kad se vratila kući osetila je da ima blagu upalu na jednom oku. Pomislivši da se radi o konjuktivitisu, odlučila je da ode kod lekara. Sutradan ujutru je naglo izgubila vid. Odma se vratila kući, po prvi put opipavajući zidove. Od tog trenutka više nikad nije mogla da vidi. Lekari su joj saopštili da se na moru zarazila jednom vrstom veoma opasne bakterije po imenu rickettsia koja joj je za svega 24 sata uništila fotosenzitivne ćelije iz rožnjače. Oftalmolozi su rekli da se više ništa ne može učiniti, ali Simona i njena mama nisu htele da se pomire s tim.
Simona je saznala za jednog specijalistu iz Amerike kome je ova bakterija odlično poznata. On je rekao da su potrebne dve operacije i da će posle toga sve biti u redu. Nekoliko meseci posto je iygubila vid, Simonu je operisao ovaj lekar i postoperativne analize su pokazale da su joj se rožnjače oporavile. Lekari su obećali da će Simona progledati. Jedino je nužno još jednom operisati oba oka laserom da bi se odstranili poklopčići beličaste boje kojima su joj oči privremeno bile pokrivene radi zaštite.
Simona je svo vreme blago namrštena, ali nikad se ne žali. „Kada sam ostala bez vida, strašno sam se uplašila, ali rekla sam sebi da život ide dalje. Kuknjavom se ništa ne može postići! Činjenica da imam mnogo prijatelja oko sebe koji mi pružaju podršku, veoma je važna. Na sreću, niko iz mog okruženja me nije izbegavao zbog mog invaliditeta.“, priča Simona.
Da bi pomogli Simoni, predstavnici Generalne direkcije za socijalnu pomoć, organizuju jedan humanitarni spektakl u „Kući kulture“ Ministarstva unutrašnjih poslova Rumunije, po čijem završetku će biti priređena licitaciona prodaja Simoninih slika.
Od sredstava prikupljenih na taj način ova mlada slikarka moći će da ode u Francusku gde će biti urađena operacija koja će joj povratiti vid. „Kako ćeš slikati kada ponovo progledaš“, pitala sam. „Sačuvaću mnogo od stila kojim sada slikam, zbog toga što me prikažuje mnogo bolje“, glasio je odgovor.
Izvor: preuzeto iz časopisa „Litera noastra“ br. 4 za 2008. godinu
Sa Rumunskog preveo: Lorijan Popi
