Melodi Gardo (Melody Gardot), američka džez i bluz muzičarka iz Filadelfije. Peva, piše tekstove, komponuje, svira klavir i gitaru. Smatrana za novu Ninu Simone.
Muzički uticaji: Džudi Garland, Dženis Džoplin, Majls Dejvis, Djuk Elington, Džordž Geršvin…
Rođena je 1985. u Nju Džersiju. Detinjstvo joj je bilo obeleženo putovanjima i selidbama, jer je majčina profesija fotografkinje zahtevala takav životni stil. Kao i tada, Melodi i danas živi život sa tri kofera pri ruci.
Melodi je budistkinja, bavi se makrobiotikom i humanitarnim radom, često govori o pozitivnim dejstvima muzikoterapije. Posetila je niz univerziteta i bolnica gde je predavala o načinima na koje muzika ponovo uspostavlja veze unutar mozga, potpomaže govorne sposobnosti i podiže raspoloženje. Melodi je osmislila sopstveni program terapije muzikom. Muzička karijera otvorila joj se neobičnom igrom sudbine…
Godine 2003. doživela je saobraćajnu nezgodu – automobil je prošao kroz crveno i udario Melodi dok je vozila bicikl. Zadobila ozbiljne povrede glave i kičmenog stuba, a karlica joj je slomljena na dva mesta. Narednih godinu dana provela je u bolnici, ležeći isključivo na leđima. Usled posledica povreda, morala je iznova da savladava svakodnevne veštine, kao što su pranje zuba i hodanje. Najvidljivija posledica nervnih povreda bila je novonastala preosetljivost na svetlost i zvuk, zbog čega i dalje neprestano nosi tamne naočare. Takođe je stekla poteškoće u funkcionisanju dugoročne i kratkoročne memorije i osećaja za vreme. Suočavanje sa tim stanjima opisala je kao svakodnevno penjanje na Mont Everest, jer se često budila nemajući pojma šta treba da radi tog dana. Povreda je oštetila nervne veze između dva moždana korteksa, zaduženih za percepciju i više mentalne funkcije. Kako Melodi kaže: Pomalo sam ličila na biljku. Postalo joj je teško da govori i komunicira, naročito da pronađe odgovarajuću reč da iskaže osećanja. Lekari su njeno stanje poredili sa kompjuterom koji je bio netaknut, memorija je tu, ali ona joj nije imala pristup.
Pošto je jedan od njenih lekara bio ubeđena da muzika može ublažiti zadobijene povrede mozga, Melodi je počela da piše muziku i da zastupa muzikoterapiju. Inače je bila muzički obrazovana: od devete godine svirala je klavir, a već sa šesnaest nastupala je u barovima Filadelfije. Kada je saznala za istraživanja koja tvrde da slušanje muzike i pokušaji da se melodija otpevuši doprinose stvaranju novih sinapsi u mozgu, počela je da uči da peva. Napredovala je tako dobro, da je ubrzo pisala sopstvene pesme (neke se odnose na proces rehabilitacije).
Istovremeno se zainteresovala za makrobiotiku i počela je da eksperimentiše u kuhinji. Veruje da joj je makrobiotička ishrana pomogla da se oseća opuštenijom, da je nivo bola smanjen i da se bolje nosi sa svojim telesnim stanjem, kao i da redovnije spava.
Nekoliko godina nakon nezgode Melodi je putovala sa psihoterapeutom noseći oko struka mašinu za električnu stimulaciju nerava koja smanjuju bolove. Boravak na sceni omogućio joj je jedinih trideset minuta u kojima ne oseća bol. – I taj osećaj izazivao je zavisnost – seća se.
Između nezgode i prvog muzičkog nastupa, započeta je njena muzička karijera.
– Bio je to krajnje neuobičajen početak, ali kada prođete kroz težak period, naučite da cenite vreme tokom koga je život lak.
Melodi je volela klasične bendove kao što su The Mamas & the Papas, Djuka Elingtona i moderne izvođače poput Radiohead. Nakon nezgode, više nije mogla da sluša muziku koju je ranije slušala, jer nije mogla da podnese ništa glansije od šapata. Morala je da pronađe tišu, umirujuću muziku. Zbog povreda joj više nije bilo udobno da sedi za klavirom, pa je tokom bolničkog oporavka učila da svira gitaru. Oklevala je sa snimanjem pesama, tvrdeći da su suviše intimne za javno emitovanje. Ipak je popustila i pesme su dospele na lokalnu radio stanicu. Godine 2006. lansiran je njen prvi album Worrisome Heart.
https://www.youtube.com/watch?v=6ZWsr_AqKxM
Izvor:
https://en.wikipedia.org/wiki/Melody_Gardot
