Elektronska pristupačnost ili ePristupačnost (eAccessibility) znači dostupnost informaciono-komunikacionih tehnologija i usluga osobama sa širokim spektrom invaliditeta i predstavlja osnovni preduslov eInkluzije (eInkluzija ili digitalna inkluzija je sintagma koja se koristi u politikama i strategijama Evropske unije, a podrazumeva informaciono društvo kojim su svi obuhvaćeni).Iako sam upotrebila jednu od boljih definicija ePristupačnosti, nalazim da je većini ljudi potrebno dodatno objašnjenje ili ilustracija kako bi ovaj termin na pravi način razumeli. Ja ću se poslužiti ilustracijom. Naime, kada zamislite osobu u kolicima ispred stepeništa, bez razmišljanja vam je jasno da je ova prepreka za ovu osobu nepremostiva ukoliko nema rampe ili lifta. Ovo je problem u domenu fizičke pristupačnosti. Elektronska pristupačnost predstavlja omogućavanje svim osobama, bez izuzetka, da koriste sadržaje u elektronskom obliku. Dakle, ePristupačnost predstavlja uklanjanje virtuelnih stepeništa ili obezbeđivanje virtuelnih rampi i liftova pri dizajniranju veb stranica i postavljanju sadržaja na njih. Ovo je nažalost tema o kojoj većina veb dizajnera, kao ni urednika veb sajtova ne razmišlja, ne namerno, već prosto iz razloga što nemaju razvijenu svest o ovom problemu, odnosno ne razmišljaju o tome da postavljanjem/ne-postavljanjem određene funkcionalnosti ili sadržaja na veb sajt mogu ograničiti pristup istom jednoj velikoj grupi ljudi, pri čemu ovde pre svega mislim na osobe sa invaliditetom.
ePristupačnost u užem smislu se, dakle, odnosi na uklanjanje svih prepreka koje osobama sa invaliditetom onemogućavaju ili umanjuju kvalitet i efikasnost korišćenja elektronskih sadržaja. U širem smislu ovaj pojam obuhvata i sve druge grupe ljudi koje su na neki način marginalizovane, kao što su npr. starije osobe, osobe koje nemaju tehnički napredna znanja, osobe koje koriste spor Internet (dial up) i sl.
I sad, kada pomislim koliko benefita svi imamo od Interneta, pre svega u smislu dostupnosti najrazličitijih informacija i olakšane komunikacije, ne samo što me ljuti činjenica da su osobe sa invaliditetom često u ovom pogledu diskriminisane, tj. ne mogu da koriste sve čari Interneta, već me to poprilično i rastuži, jer mi se čini da je Internet ovim osobama često i potrebniji, budući da pojedine informacije i usluge dostupne na vebu omogućavaju obavljanje najrazličitijih poslova bez potrebe fizičkog kretanja.
Ako ste bloger ili vlasnik veb sajta, administrator ili urednik, imajte na umu da postoji jedan set pravila koje treba ispoštovati kako bi vaš sajt bio dostupan i osobama sa invaliditetom. Za početak, ePristupačnost vašeg veb sajta možete proveriti jednim jednostavnim alatom, razvijenim od strane W3C Konzorcijuma, tzv. Unicorn validatorom. Validaciju koda, u kontekstu ePristupačnosti, potrebno je uraditi za svaku pojedinačnu stranu prezentacije, a nakon toga trebalo bi ispraviti greške i ispoštovati upozorenja.
Lakši deo posla i jeste upravo popravljanje tehničkog aspekta prezentacije. Teži deo je kontinuirano pripremanje i postavljanje sadržaja na prezentaciju imajući u vidu sve korisnike. U nekom najopštijem smislu to znači da sve što se postavlja na prezentaciju treba, koliko je to moguće, ponuditi na više različitih načina i u što više različitih formata. Razmišljanje o pristupačnosti sadržaja ne samo da omogućava osobama sa invaliditetom da pristupe vašoj prezentaciji već povećava pristupačnost i lakoću korišćenja same prezentacije uopšte. Na primer, od toga da postoji više različitih menija – jer, neka istraživanja npr. pokazuju da su žene sklonije tome da koriste glavnu navigaciju, tj. glavni meni prilikom pretraživanja veb sajta, dok muškarcima više leži navigacija putem brzih linkova, banera i sl., do toga da se svaka slika tekstualno opiše i sva dokumenta nude u što više različitih formata i starijih verzija programskih paketa i sl.
Sve ovo se može sprovesti u delo relativno lako i bez uticaja na kvalitet ili estetski dojam same prezentacije, što je najčešći kontra argument veb dizajnera kada se priča na ovu temu. A ono što bi sprovođenje u delo ovih sitnih korekcija trebalo da dodatno olakša jeste svest o tome da baš te korekcije čine kvalitativnu razliku u korišćenju prezentacija jednoj velikoj grupi ljudi (prema nekim procenama, između 600.000 i 800.000 naših sugrađana ima neki oblik invaliditeta).
Marijana Tasić
Blog o socijalnom uključivanju
