Mnogima praznici donose osećaj depresije, anksioznosti, zavisti, pa čak i straha i očaja, umesto radosti i veselja. Praznične emocije prouzrokovane su mnogobrojnim faktorima, među kojima su već postojeći problemi sa mentalnim zdravljem, sezonski afektivni poremećaj, nedavni gubitak ili godišnjica gubitka voljene osobe, previše društvenih obaveza, emocionalni i finansijski pritisci, porodične svađe.
Istraživanje koje je sprovelo Američko udruženje psihologa pokazuje da više od 38% ispitanika oseća povećan nivo stresa, depesije i teskobe tokom praznika. Drugo istraživanje koje je sprovela Nacionalna alijansa mentalnih bolesti pokazuje da osobe koje žive s poremećajima mentalnog zdravlja osećaju da im se simptomi i stanja pogoršavaju za vreme praznika.
Društvene mreže takođe su među glavnim uzročnicima stresa povezanog s praznicima. Kod onih koji se osećaju izolovano, usamljeno ili tužno tokom praznika, interakcije na društvenim mrežama mogu pojačati ta osećanja. Postovi, fotografije i video zapisi virtualnih prijatelja sa fejsbuka ili instagrama koji prikazuju svoje praznične svečanosti može pobuditi osećaj zavisti, srama i gubitka, kao i potrebu za poređenjem. Upoređivanje sa drugima narušava samopouzdanje i emocionalno blagostanje, jer se poredimo sa ljudima za koje verujemo da su bolji od nas.
Kako zaštititi mentalno zdravlje tokom praznika?
Prepoznajte okidače. Okidači su ljudi, mesta i stvari koji nam evociraju traumu ili uznemirujući događaj iz prošlosti. Na primer, među prazničnim okidačima mogu biti stresna i traumatična sećanja, napeti porodični odnosi, godišnjica gubitka voljene osobe. Prepoznavanje okidača pomaže u obuzdavanju emocionalne reakcije i planiranju načina za smanjenje stresa povezanog s odmorom (opuštajuće kupke, šetnje, gledanje humoristučnog televizijskog programa).
Dajte sebi dozvolu da osetite. Nežnim unutarnjim glasom recite sebi da je u redu ako se ne osećate naročito veselo i radosno ove praznične sezone. Davanjem dozvole da osetite, šta god da osećate – zavist, ljutnju, gubitak – pomažete sebi u smanjenju stresa i depresije. Uopšteno govoreći, poricanje negativnih osećanja ili prekorevanje sebe jer se osećate loše, rezultira time da se osećate još gore, a ne bolje.
Napravite pauzu na društvenim mrežama. Za većinu je ovo lakše reći nego učiniti, ali pauziranje ili svesno ograničavanje vremena na društvenim mrežama može vas spasiti od samosabotirajućeg ciklusa: uporedi i očajavaj. Za neke, čvrste granice oko upotrebe društvenih mreža mogu biti imperativ za zaštitu mentalnog zdravlja.
Budite strpljivi sa sobom. Važno je imati na umu da je potrebno vreme, strpljenje i saosećanje za razvrstavanje kompleksnih emocija, kao i za razumevanje svih okolnosti u kojima se pojavljuju. Podsetite se da niste sami u svemu tome, nego da mnogima praznici donose više stresa. Usporavanje tela i uma pomaže u njegovom smanjenju. Probajte vežbe dubokog disanja.
Budite saosećajni prema sebi. Veća je verovatnoća da ćemo prema sebi biti kritični kad god smo potišteni ili posramljeni. Jedan od načina da budete saosećajni prema sebi je da se prema sebi ponašate kao prema dobrom prijatelju – na primer, vežbajte razgovor sa samim sobom, koristeći utešne i nežne reči. Fizički dodir, kao što je zagrljaj, još je jedan primer samosaosećajnosti.
Pozovite prijatelje. Ako je vaš uobičajeni obrazac da se tokom praznika osećate usamljenije nego inače, depresivni ste i izolovani, proaktivnost može pomoći u smanjenju tih osećanja. Napravite planove s prijateljima, porodicom i osobama od poverenja, nađite način da se povežete.
Razgovarajte sa stručnjakom za mentalno zdravlje. Ponekad tehnike samopomoći nisu delotvorne koliko smo mislili da će biti. Ako se to dogodi, važno je da dopustite sebi da potražite stručnu pomoć.
https://www.psychologytoday.com
