Fond za hitne akcije za ženska ljudska prava (Urgent Action Fund for Women’s Human Rights – UAF) dodeljuje brze grantove u odlučujućim i strateškim trenucima za podršku ljudskim pravima žena, trans i nebinarnih osoba širom sveta. Fond je trenutno usredsređen na pitanja intersekcije rodnih prava i ostvarivanja pravde za osobe s invaliditetom.
Za razliku od većine drugih fondova, UAF prihvata prijave na svim jezicima, svakog dana u godini; na zahteve odgovara u roku od 72 sata, a sredstva su spremna u roku od 7 dana.
O načinu rada fonda, prioritetima, hitnim akcijama i postignućima organizacija žena s invaliditetom koje je UAF do sada podržao razgovaramo sa Elsom Saade. Elsa Saade je kulturološka i društvena aktivistkinja iz Libana, ambiciozna istoričarka, angažovana umetnica, mobilizatorka i programska saradnica UAF-a u Njujorku.
Kako si počela da radiš za UAF i čime je motivisan tvoj aktivizam?
Pre nego što sam došla u UAF, radila sam u nekoliko feminističkih kolektiva, a UAF je jedan od vodećih, pouzdanih i progresivnih fondova kojem smo se obraćale kada nam je bila potrebna hitna podrška. Tako sam se upoznala sa UAF-om. Kad sam se iz Libana preselila u Njujork, da bih završila master iz istorije, pridružila sam se UAF timu kao programska saradnica za pitanja Bliskog istoka i Evrope. Sada se bavim filantropijom, koristeći iskustva stečena u aktivizmu i akademskoj zajednici.
Mogućnost da se angažujem u proboju našeg pokreta i da svedoči promenama kojima doprinosi širom sveta motiviše me da neprekidno pružam podršku i da učestvujem u aktvizmu. Svakog dana susrećem nove i stare organizacije, grupe i pojedince koji, uprkos svemu, pronalaze prostor za nadu i otpor, na presecima višestrukih borbi. Od svih naših partnera učimo mnogo i ponosne smo što možemo da im obezbedimo podršku u njihovom radu na intersekciji roda i aktivizma. Kao deo feminističke organizacije koja obezbeđuje finansijska sredstva, ujedno sam inspirisana za promenu diskursa od kulture takmičenja ka kulturi izobilja. Ovo neguje izgradnju pokreta i saradnju među aktivistima, čemu takođe volim da svedočim.
Kako je UAF osnovan i šta je vodeća ideja koja pokreće i održava rad fonda?
UAF je osnovan 1997. godine kada su aktivistkinje širom sveta obelodanile da im je potreban fond koji obezbeđuje brze donacije, uz minimalnu birokratiju, kao odgovor na krizne situacije koje se tiču ljudskih prava. Većini donatora treba nekoliko meseci za obradu zahteva, a neke prilike za učinkovitu intervenciju ne traju toliko dugo, naročito u situacijama oružanih sukoba i eskalacije nasilja.
Da bismo odgovorile na takvu potrebu, naše suosnivačice, Ariane Brunet, Margaret (Mudge) Schink i Julie Shaw, radile su sa 80 aktivistkinja širom sveta kako bi kreirale model za brzo obezbeđivanje sredstava. Prvi grant dodeljen je u roku od 7 dana nakon obezbeđivanja sredstava. Od tada je godišnji budžet fonda porastao sa 100 000 na 12 miliona dolara. Obezbedili smo više od 2000 bespovratnih sredstava u 100 zemalja sveta. Naša jedinstvena filantropska strategija poslužila je drugim fondovima kao model, a na potrebe aktivistkinja reagujemo brže nego ikad.
UAF je feministički fond koji štiti, jača i podržava žene i transrodne aktiviste za ljudska prava u kriznim situacijama. Reagujemo brzo, kada su aktivistkinje spremne na velika postignuća ili su izložene ozbiljnim pretnjama koje im ugrožavaju život i rad. Na zahteve odgovaramo u roku od 72 sata, a sredstva su spremna u roku do 7 dana.
UAF gradi otpornost pokreta za ženska i LBTQ prava na tri načina:
- Dodela brzih grantova: hitan odgovor aktivistkinjama za ženska i transrodna ljudska prava u Aziji, na Bliskom istoku, u Zapadnoj i Istočnoj Evropi, na Južnom Kavkazu, u Rusiji, Turskoj, SAD i Kanadi. Aktivistkinje se prijavljuju za grantove u iznosu od 8000 dolara na bilo kom jeziku, bilo kog dana u godini, a zagarantovan im je odgovor u roku od 72 sata.
- Zagovaranje i izgradnja saveza: Finansijsku moć koju imamo koristimo za zastupanje i zagovaranje ženskih i transrodnih ljudskih prava.
- Globalni konzorcijum fondova za hitne akcije: UAF je jedan od 4 takva fonda. Zajedno sa sestrinskim fondovima iz Afrike, Južne Amerike i Azije, podržavamo rodnu ravnopravnost i pokrete za ljudska prava na globalnom nivou.
Na osnovu tvog dosadašnjeg iskustva, šta smatraš vodećim rizicima u radu feminističkih organizacija koje su usredsređene na prava i ostvarivanje pravde za osobe s invaliditetom?
Godinama je ostvarivanje pravde za osobe s invaliditetom na marginama rodnih prava, što uspeh naših intersekcijskih pokreta stavlja pod rizik. Uz intersekcijski pristup i vođstvo žena, trans i rodno nebinarnih osoba s invaliditetom, deo feminističkog pokreta postaje svestan integralnog dela pokreta (zastupanja prava za osobe s invaliditetom) naspram centralnog oblika opresivnog sistema (ejbilizma). Bez stalne svesti o važnosti prihvatanja prava osoba s invaliditetom kao sastavnog dela naših pokreta, postojao bi veliki rizik od neuspeha svih kolektivnih akcija usmerenih ka oslobađanu od opresivnih sistema utemeljenih na isključivanju.
Prava i ostvarivanje pravde za osobe s invaliditetom i dalje ostaju po strani. Aktivisti koji zastupaju prava osoba s invaliditeotm suočavaju se sa barijerama (komunikacijskim, fizičkim, mentalnim…) pri samom pristupu određenim prostorima, čime se gušu njihovo potpuno učešće, zalaganje i predstavljanje u zajednici.
Iz perspektive donatora, važno nam je da podrivamo ejbilizam u načinima našeg rada, a to je bio proces učenja. Ejbilizam se dugi niz godina ulivao u sve aspekte rada organizacija, donatora, programa, usluga. Podrška pravima osoba s invaliditetom tradicionalno proizilazi iz modela milosrđa, što produbljuje distancu između donatora i primalaca podrške i doprinosi segregaciji osoba s invaliditetom. Podrška treba da je zasnovana na partnerskom pristupu, pri čemu finansiranje treba da pokrije šire potrebe i da se odnosi na pitanja s kojima su suočeni aktivisti za ljudska prava.
Na mikro skali, rizici koje smo nedavno uočili na planu ostvarivanja pravde za osobe s invaliditetom pojavili su se prelaskom na rad na daljinu početkom pandemije. Iako taj način rada mnogima donosi više pristupačnosti, primetili smo da mnoge organizacije nisu digitalno opremljene za sprečavanje digitalnih pretnji koje im ugrožavaju bezbednost.
UAF obezbeđuje sredstva u neočekivanim situacijama, bilo da je reč o ugroženoj bezbednosti ili novonastaloj prilici. Možeš li nam dati neke primere takvih situacija?
UAF ima holistički pogled na bezbednost, što zapravo znači da ne izolujemo fizičku bezbednost od digitalne i psihološke. Slušamo naše partnere i kako oni definišu sopstvenu bezbednost. Grantovi se dodeljuju u rasponu od pravne podrške i podrške pri preseljenju, preko psiho-socijalne i medicinske brige do obuke o digitalnoj bezbednosti. Sve zavisi od toga šta je potrebno za zaštitu aktivista u neočekivanim situacijama koje nisu bile planirane budžetom.
Hitne situacije u kontekstu aktualnih prilika obično se odnose na kampanje koje se rađaju u trenutku. Od klimatskih promena, ženskih prava, LGBTQ prava, pravde za osobe s invaliditetm i intersekcijskog pristupa svemu tome, uspeli smo da podržimo proteste, kampanje, treninge i da obezbedimo druge alate za zagovaranje.
Na koji način procenjujete šta je hitna situacija, a šta ne? Živimo u svetu u kojem je sve hitno. S druge strane, gde je sve hitno, ništa nije hitno. Nekako smo navikli da živimo s tim.
Dolazim iz Libana, pa tačno znam šta znači naučiti živeti u hitnoj situaciji i sviđa mi se ovo pitanje – hvala što si ga postavila. Odgovor dajem samoj sebi koliko i vama: razumem koliko je lako prilagoditi se situaciji. To je ujedno potreba i odbrambeni mehanizam koji sam uočila u mnogim pokretima. Međutim, stvarno mislim da je važno identifikovati hitnost, definisati je i izolovati od mnogih drugih prepreka na putu. Kad je imenujete, postoji neko ko čeka da vas podrži. A kad ono što je najhitnije i najneočekivanije stavite sa strane ili ostavite iza sebe, možete lakše raditi na dugoročnim hitnim situacijama. Definicija hitnosti je opsežna i do sada smo podržali njene različite aspekte, ali za sada, hitnosti kojima se bavimo su one koje nisu bile predviđene budžetom; situacije koje nisu očekivane i planirane. Mnogi fondovi podržavaju dugoročan rad, a malo je njih usredsređeno na potrebe koje se pojavljuju usput i zahtevaju veću fleksibilnost i agilnost. Tu nastupa UAF, za žene, trans i nebinarne osobe.
UAF je usmeren na intersekciju rodnih prava i ostvarivanja pravde za osobe s invaliditetom. Šta su najveći izazovi s kojima se suočavaju LGBTQ organizacije osoba s invaliditetom s kojima sarađujete?
Na intersekciji roda i invalidnosti postoji spektar potreba, borbi i postignuća. Prvenstveno smo primetili da na rukovodećim pozicijama nema dovoljno žena, trans i nebinarnih osoba s invaliditetom u već postojećim organizacijama. Naša podrška je podrška glasnijem angažmanu žena, trans i nebinarnih osoba s invaliditeom u kontekstu osvarivanja pravde za osobe s invaliditetom i van njega.
Postoji opšta tendencija da se osobe s invaliditetom izoluju iz oblasti koje se ne odnose na njihova prava i to je još jedan problem kojeg smo vrlo svesne. Važno je da naše zajednice budu viđene i prepoznate u različitim oblastima ostvarivanja pravde, bilo da se to odnosi na klimatske promene, rodnu ravnopravnost, prava starosedelaca, antirasizam i tako dalje.
U vezi s tim, takođe smo svesne činjenice da su osobe s invaliditetom tradicionalno podržavane u okvirima milosrđa, koji ne usvajamo i svakako radimo izvan njega. Prepoznajemo važnost rada koji obavljaju aktivisti za prava osoba s invaliditetom i zastupnici pravde za osobe s invaliditetom. Te zajednice suočavaju se s višestrukim problemima koji su u intersekciji sa njihovim iskustvima života s invaliditetom, ali se to obično ne posmatra izvan binarnog okvira (prvenstveno kad je reč o seksualnim manjinama). Ljudi ne vide ili ne povezuju da intersekcija proživljenih iskustava i identiteta (koji ih već čine ranjivim i marginalizovanim) ujedno utiče na njihovo seksualno i reproduktivno zdravlje, socio-ekonomski status, pristup svemu onome što cis i hetero osobe bez invaliditeta uzimaju zdravo za gotovo.
Usredsređene smo na pristupačnost, ali ujedno prepoznajemo širi spektar rada koji se obavlja na intersekciji različitih pitanja. Zahvaljujući našim mnogobrojnim partnerima koje smo podržali, posmatrali smo obrasce i naučili mnogo o tome koliko su konteksti različiti u različitim zemljama širom sveta.
Možeš li nam navesti neke organizacije koje ste do sada podržali i njihova najveća postignuća?
Moram biti pažljiva kad je reč o imenovanju naših partnera, jer su mnogi od njih tražili poverljivost, ali rado ću podeliti neka od njihovih postignuća kojima smo svedočili.
Prioritetno pitanje koje dobijamo u prijavama za grantove je pitanje pristupačnosti. Pristup uslugama i programima, naročito početkom pandemije, bio je preko potreban, a u tom trenutku UAF pružao je humanitarnu podršku kroz prizmu pravde. U skladu s tim, neka od značajnih postignuća naših partnera odnosila su se na pružanje podrške zajednicama osoba s invaliditetom za preživljavanje tokom pandemije. S obzirom na to da su te zajednice već bile u izolaciji, restriktivne mere dodatno su produbile fizičku i socijalnu izolaciju. Članovi ovih zajednica izostavljeni su iz javne politike.
Dobijali smo zaheve za obezbeđivanje hrane, lekova, higijenskih proizvoda, računara za rad, psiho-socijalno i zdravstveno savetovanje, povezivanje sa drugim članovima zajednice putem onlajn platformi. Još jedan od primera iz perioda pandemije uključuje organizaciju žena s invaliditetom iz Turske koja je uvidela koliko informacije o kovidu-19 nisu bile brze i pristupačne za mnoge osobe s invaliditetom. Bespovratna sredstva poslužila su im u te svrhe, okupile su više žena s različitim invaliditetima i sprovele su više kolektivnih aktivnosti. Bile su u mogućnosti da pokrenu različite vebinare o porastu rodno zanovanog nasilja tokom izolacije i diskriminaciji na osnovu invaliditeta u vreme pandemije; ojačale su svoju mreži žena i osmislile alternativne načine za uključivanje, osnaživanje i solidarnost sa ženama koje nisu mogle učestvovati u onlajn aktivnostima.
Fokusirane smo i na pitanje bezbednosti: aktivistkinjama za prava osoba s invaliditeom koje su na meti zbog svog aktivizma ponudile smo bezbednosne grantove, kako bi mogle da se presele ili poboljšaju digitalnu sigurnost da bi nastavile s radom. Na primer, takav grant ponudile smo aktivistkinji iz Rusije, da bi se preselila u siguran smeštaj i nastavila s aktivizmom nakon suočavanja s porodičnim nasiljem. Pronašla je pristupačan smeštaj, obezbedila je prostor za nastavak podizanja svesti o porodičnom nasilju i specifičnostima nasilja prema ženama s invaliditetom. Uspela je da izradi veb sajt svoje organizacije za slepe i slabovide, da objavljuje brošure i održi predavanja.
Podržali smo orgaizaciju iz SAD-a koja radi na intersekciji rase i invalidnosti, a uvidela je nedostatak podrške za LBTQ žene s invaliditetom. Organizovale su virtualne grupe za zagovaranje. Ujedno su ažurirale veb sajt, na način da uključe afroameričke LBTQ žene s invaliditetom, dodajući mikrosajt PrideAbility kao prostor za informisanje i umrežavanje. Iskoristile su Mesec ponosa da ukažu na jedinstvene potrebe LBTQ Afroamerikanki s invaliditetom i obezbedile su siguran prostor za osobe sa intersekcijskim identitetima, za deljenje informacija i umrežavanje.
Kakve prijave očekujete u budućnosti? Da li ste uočile neka zanemarena pitanja na presecima feminističkog pokreta i pokreta za prava osoba s invaliditetom?
Podržavamo sve organizacije koje vode žene, trans i nebinarne osobe, bilo da su registrovane ili ne, koje rade na bilo kojem pitanju koje se neočekivano pojavilo.
Najvažnija poruka organizacijama koje vode žene s invaliditetom u ovom trenutku?
Nećemo se držati izloacijskih okvira – to smo naučile od zajednice osoba s invaliditetom čiji deo radi sa nama u UAF. Progovorite. Svetu treba više vas.
Za kraj ću citirati teskt autorke Johanna Hedva, nastao u okviru projekta Get Well Soon:
Skloni smo da verujemo da su bolest i revolucija na suprotnim stranama u spektru delovanja: bolest je na strani neaktivnosti, pasivnosti, predaje, dok je revolucija na strani pokreta, naleta i uznemiravanja. A možda je taj spektar više nalik uroborosu: jedan kraj hrani drugi, transformiše se u njega, jer su napravljeni od iste materije.
Mnogi su mislili da će revolucija, kad dođe, izgledati kako je izgledala pre: protesti na ulicama, neredi, državni udar, pobuna. Svet je očekivao bes koji se nakupio u svima i svemu, a željni smo da konačno prokuljuča i bukne.
Sada je možda dobro vreme da ponovo promislimo kako bi revolucija mogla izgledati. Možda ne izgleda kao marš besnih, sposobnih tela na ulicama. Možda više liči na svet koji miruje, zato što su sva tela u njemu iscrpljena – a briga mora biti prioritet pre nego što bude prekasno.
Odgovore za onlajn intervju pripremila je Elsa Saade u saradnji sa Huong Nguyen.
