Edukativni događaj Etičko medijsko izveštavanje o poremećajima mentalnog zdravljaorganizovan je u Omladinskom centru OPENS (Bulevar Despota Stefana 5) u četvrtak, 10. februara u 12 časova. Ovaj događaj je okupio volontere Centra za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistva Srce i mali broj medija koji prate svakodnevni život građana Novog Sada. Edukaciju su vodile Tamara Srijemac, novinarka i urednica Radio-televizije Vojvodina i Slavica Ranisavljev Kovačev, psihološkinja i volonterka Centra Srce.
Centar za pružanje emotivne podrške i prevencije samoubistva u Novom Sadu postoji već 30 godina, a svake godine se rapidno povećava broj razgovora između volontera i građana koji se javljaju za podršku. Otkako je počela pandemija kovida 19, ovaj broj se udvostručio. Pored telefonskih poziva, zaživela je komunikacija putem mejlova i četova.
Potreba za emotivnom podrškom i prevencijom samoubistva u 2021. godini bile su povod za 8.899 upućenih poziva, mejlova i četova volonterima Centra Srce od strane građana koji prolaze kroz emotivnu krizu. Četiri najčešća problema zbog kojih se građani javljaju su mentalni poremećaji, porodični i partnerski problemi i usamljenost. Javljaju se tinejdžeri, mladi do 30 godina, osobe srednjih godina, kao i najstarija populacija.
Glavni cilj edukacije bilo je iznalaženje načina za podsticanje boljeg položaja naših sugrađana i sugrađanki koji se bore sa mentalnim poteškoćama. Uočeno je da je njihova ugroženost najčešće posledica predrasuda, stigmatizacije i nepostojanja adekvatnog sistema podrške.
– Osobe koje imaju problema sa mentalnim zdravljem veoma često doživljavaju predrasude u svojoj najbližoj okolini, zgradi u kojoj žive, od strane komšija koje susreću na hodniku, koji se plaše i ne žele da imaju kontakt sa njima, što ponekad dovodi do potpune socijalne izolacije – izjavila je Slavica Ranisavljev Kovačev. – Ljudi koji imaju mentalne poteškoće u pojedinim okolnostima mogu da ugroze sebe i članove svoje porodice, a izvan tih okvira rizici su veoma retki. Ova informacija je često nepoznata.
Broj stanovnika sa mentalnim problemima je mnogo veći od broja stručnjaka koji mogu da im se posvete. Zato psihijatar najčešće reguliše terapiju, a vremena za duži razgovor nema. To je glavni razlog zbog kojeg sistem podrške mora pod hitno da se pojača.
Kad problem ugroženog mentalnog zdravlja postane deo javne scene, veliku odgovornost imaju mediji.
U trci za senzacionalnim vestima, mediji često ne razmatraju pravu meru u izveštavanju (npr. o suicidu) i iznose previše lične i za javnost nebitne činjenice koje, između ostalog, mogu biti okidači drugim osobama u krizi i podstaći ih na oponašenje suicida o kome su mediji nepromišljeno izvestili.Dakle, neodgovorno medijsko izveštavanje može podstaći Verterov efekat. Osim toga, senzacionalistički medijski tekstovi traumatični su za porodicu osobe o kojoj se izveštava. Zato je veoma važno da novinari u takvim situacijama znaju o čemu treba, a o čemu ne bi trebalo da pišu, da odvoje bitno od nebitnog.
Tamara Srijemac je napomenula da iz etičkog konteksta uopšte ne bi trebalo izveštavati o slučaju samoubistva. Međutim, u praksi se to ne poštuje:
– Ukoliko se izveštava, izbegavati senzacionalizam, ne prikazivati fotografije, ne postavljati video snimke, jer mesto samoubistva i opisivanje načina na koji je ono izvršeno može da predstavlja snažan okidač – izjavila je, dajući konkretne smernice za odgovorno izveštavanje iz ugla zaštite osoba sa mentalnim poteškoćama i njihovih porodica.
Najvažnije od svega bilo bi da se novinari ovom temom bave kao fenomenom i da se javnost informiše gde osobe sa mentalnim problemima mogu da potraže pomoć, kao što mogu u Centru Srce. Postoje tendencije da se za osobe koje su se odlučile na samoubistvo piše da su umrle usled suicida.
Izveštavanje o osobama sa mentalnim poteškoćama, o slučajevima pokušaja suicida ili čina suicida mora da ide u smeru čuvanja dostojanstva te osobe, a suština teksta mora biti dobro potkrepljena empatijom novinara koji taj tekst piše. To je jedini pravi put ka etičkom medijskom izveštavanju.
Edukacija jerealizovana u okviru programa podrške javnom zagovaranju Istraži – Osnaži koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Centar Srce u saradnji sa Trag fondacijom.
