Ako je vašem detetu teško da nauči da čita, ako se bori sa izgovorom ili spelovanjem reči, teško mu je da prepoznaje reči, možda je vreme za test na disleksiju.
Disleksija je jedan od najuobičajenijih neurobihejvioralni poremećaja učenja. Između 80% i 90% onih koji imaju dijagnostikovan poremećaj učenja, zapravo imaju disleksiju. Svaki peti Amerikanac ima disleksiju.
Šta je disleksija?
Disleksiju karakterišu poteškoće u tačnom i tečnom raspoznavanju reči. Učenicima koji imaju disleksiju teško je da speluju reči, da ih prepoznaju i dekodiraju, uprkos prosečnoj ili natprosečnoj inteligenciji. Sve to utiče na razumevanje pročitanog.
Poremećaj čitanja može se manifestovat na različite načine, u zavisnosti od uzrasta deteta, kao i konteksta škole i nastavnih metoda koje se koriste.
Kod većine ljudi ova vrsta invaliditeta zasnovana je na jeziku. Oni ne mogu da upare fonologiju (zvukove koje obrasci slova prave) sa slovima. Rezultat toga je pogrešno čitanje reči i mnogo više utrošenog vremena na čitanje teksta. S te strane disleksija utiče na razumevanje pročitanog.
Za neke osobe sa disleksijom, poteškoće u čitanju povezane su sa problemima vizualne memorije. Nekima je teško da održe pažnju.
Postoje različite varijante disleksije. Nekima je teško da nauče reči kao celine; da obrade zvuk reči; da povezuju reči sa njihovim značenjima; kombinacija svega toga.
Znaci disleksije
Najčešći znaci disleksije su izostavljanje ili premeštanje reči prilikom čitanja ili pisanja; čitanje zahteva mnogo vremena; teško je dekodirati višesložne reči; ili je teško čitati naglas.
Deca koja imaju disleksiju bore se sa fonetskom svesnošću, što uključuje, na primer, rimovanje i ponavljanje zvukova u rečima. Ujedno mogu postati rezervisana i manje voljna za interakciju s drugima, gube poverenje u sebe, postaju nezainteresovana za školu, lako se uznemire.
Uobičajeno je da učenici sa disleksijom imaju problema sa izgovaranjem uobičajenih slova (samoglasnika). Iako ozbiljno rade i ulažu sve napore, ne čitaju kao njihovi vršnjaci, što je ekstremno frustrirajuće. Oni znaju da postoji problem, ali ne znaju njegov uzrok.
Ako vaše dete pokazuje ove uobičajene znakove, možda bi trebalo da zatražite testranje na disleksiju.
Šta da očekujete od deteta koje ima disleksiju
Za mnoge roditelje, dijagnoza disleksije je preplavljujuća, neretko se suočavaju sa tugom kad shvate specifične izazove s kojima se njihovo dete suočava. Razumevanje šta je disleksija i kako utiče na dete u celosti, može pomoći roditeljima da iskustvo deteta prihvati s empatijom.
Biće padova i uspona. Učenici sa disleksijom mogu izgraditi snagu i otpornost dok uče kako da prevaziđu svoje izazove, ako razviju način razmišljanja o napretku. Ako dete razume kako disleksija utiče na njega, može da reaguje iz mesta snage.
Važno je imati u vidu da dete ne treba popravljati, ono samo uči na drugačiji način. Ujedno treba zapamatiti da dete nije samo, mnoga deca imaju disleksiju.
Razumevanje načina na koji dete najbolje uči doprinosi njegovom samopoštovanju i samozastupanju. Rano testiranje i identifikovanje razlika u učenju može detetu obezbediti uslove koji su mu potrebni.
