Pevačica i tekstopisac Lizzi Emeh umrla je u 44. godini života.
Godine 2009. Lizzie je postala prva osoba sa teškoćama u učenju koja je objavila album originalnih pesama u Velikoj Britaniji.
Pridružila se kreativno-humanitarnoj organizaciji Heart n Soul koja ju je podržavala punih 20 godina. Zajedno su ostavili neverovatno bogatu umetničku zaostavštinu.
Među najvažnijim događajima u njenoj karijeri svakako je nastup na svečanom otvaranju Paraolimpijskih igara u Londonu 2012. godine. Između 1999. i 2007. godine nastupala je širom Evrope i Azije. Dve godine kasnije objavila je album Loud and Proud, koji preispituje njeno životno iskustvo i odrastanje u irsko-nigerijskoj porodici u zapadnom Londonu, pod uticajima folka, regea, afričkih ritmova, soula i bluza, kao i bendova poput Duran Duran i Dubliners.
Na njeno muzičko obrazovanje najviše je uticala godina koju je provela u Dablinu kod babe, talentovane džez i bluz pevačice. To je period za koji je govorila da ju je naterao da poželi da bude pevačica.
Lizzie bi prvo čula ritam u svojoj glavi, potom bi smišljala tekst i melodiju, a zatim bi u saradnji sa muzičarima završavala celokupne aranžmane.
Nastojala je da osobe sa teškoćama u učenju budu ponosne zbog onoga što su. Kad je objavila Loud and Proud, rekla je: – Želim da ovaj album edukuje ljude. Želim da nas ljudi prihvate onakvima kakvi smo i da nas poštuju. Ne želim sažaljenje, nego razumevanje.
Godine 2016. u saradnji sa Londonskim simfonijskim orkestrom reinterpretirala je neke od svojih pesama. Između 2018. i 2020. godine učestvovala je u eksperimentalnom istraživačkom projektu Heart n Solu-a koji je nastojao da istraži vrednost različitosti.
Njeni saradnici kažu da pevala iz srca, prepuna samopouzdanja i energije.
– Odsvirao sam sekvencu akorda na gitari, a ona je za nekoliko minuta imala melodiju i tekst – seća se Rikki Jodelko, sa kojim je sarađivala od rane mladosti. – Za nju je komponovanje bilo najprirodnija stvar na svetu. Pesme je pisala iz srca. Opčinjavala je publiku, držala ih je na dlanu. Brilijantna izvođačica. Nakon njenog odlaska, ostaje ogromna rupa u svemiru.
Lizzie ne samo da je pravila muziku, nego je zapamćena po svojim zagovaračkim sposobnostima. Sve što je ikada stvorila, svaki intervju koji je dala – sve je bio način za zagovaranje. Zalagala se za sve koji su na margini, podsticala je i podržavala druge umetnike s invaliditetom. Pevala je sa apsolutnim uverenjem da joj je ono što izgovara neizmerno važno. Stvarala je umetnost i bila je strastvena povodom toga, ali ono što je Lizzie zarpavo radila bilo je mnogo više, mnogo dublje. Davala je glas, pravila je politički uticaj tim glasom i krčila je put drugim umetnicima, zalagala se za njihovo pravo da budu ono što žele da budu, da osobe s invaliditetom imaju mesto na sceni. Imala je uvrnut smisao za humor, specifičnu harmizmu i magnetizam.
Jenny Sealey, jedna od umetničkih direktorki na ceremoniji otvaranja Paraolimpijskih igara u Londonu, kaže da je Lizzie bila neverovatno velikodušna, tvrdoglava i ljubazna.
– Sećam se kako sam bila uzbuđena što smo ugovorili njen nastup. Došla je na probu i upoznavanje sa operativnim timom. Nije se osećala sjajno i bila je mrzovoljna, ali joj je radar za patroniziranje besprekorno radio. Svaki put bi prevrnula očima kad bi joj neko objašnjavao ono što već zna. Na dan generalne probe bila je u formi, prava profesionalka, diva. Svima je bilo jasno koliko poznaje svoj posao.
Hart n Soul organizovaće onlajn događaj na kojem će prezentovati muziku koju su kreirali neki od njihovih članova tokom izolacije. U čast Lizzie Emeh, prikazivaće se njeni video snimci, a umetnici koji budu nastupali govoriće o njenoj muzici, uticaju koji je imala i koliko im je značila.
