Kao neko ko se rodio i odrastao devedesetih godina, moram priznati da je za mene prvobitno ovaj dan značio praznik mama, baka, učiteljica, kupovinu cveća i školske priredbe, ta tradicija je svakako obeležila moje detinjstvo i zamalo obesmislila značaj Osmog marta.
Srećom, volela sam istoriju, pa sam tu uspela da nađem prave odgovore i razumem šta u stvari predstavlja ovaj dan i zašto i za šta su se borile žene, radnice tekstilne industrije u Njujorku krajem 19. veka, a kasnije i Klara Cetkin i sve druge borkinje koje su doprinele da se i formalno ustanovi Dan žena, izborivši se za naša prava – bolja radna prava, pravo glasa i uključenost žena u javni život. Ovo je verovatno i način na koji bih nekome sa druge planete objasnila šta predstavlja Dan žena. Od početka, da se ne izostavi nijedna činjenica neophodna za razumevanje ove borbe koje je vekovima iza nas, ali su promene koje je donela omogućile ženama položaj koji danas imaju.
Kada je reč o ženama sa invaliditetom, njihovo prisustvo i doprinos su zasigurno vidljiviji nego ranije i to je nešto na čemu treba da nastavimo da radimo i skrećemo pažnju, jer su ove žene donele neku novu borbu i neke nove ciljeve, koje treba da ostvarimo zarad svih nas, ali i generacija mladih žena koje tek dolaze. U društvu u kom se sve žene i dalje bore za svoju ravnopravnost, žene sa invaliditetom na izvanredan način podižu ovu borbu na novi nivo. Želimo i revoluciju i cveće, ali i svet gde je različitost lepa i prihvaćena.
Milica Veljković, Novi Sad, Srbija
