Gordana Rajkov, prva je poslanica sa invaliditetom u Skupštini Srbije koja je u sedmom sazivu Narodne skupštine februara 2007. godine izabrana na listi G17 Plus, kao koordinator za razvoj i međunarodnu saradnju Centra za samostalni život invalida.

Trenutno nestranačka ličnost, ali član poslaničke grupe G17 Plus, rođena je 29. decembra 1944. godine u Beogradu gde je završila Prirodno – matematički fakultet. Među osnivačima je Centra za samostalni život invalida Srbije, bila je koordinatorka programa za regionalnu saradnju i savetnica za pitanja osoba sa invaliditetom za Jugoistočnu Evropu u beogradskoj kancelariji britanske NVO Oxfam; urednica „Miopatija i mi“, časopisa Saveza distrofičara Jugoslavije; potpredsednica Evropskog saveza organizacije distrofičara. Radila je na mnogim projektima među kojima su podrška u oblasti invalidnosti na regionalnom nivou, a autorka je i brojnih studija u vezi sa invalidskom i socijalnom politikom i servisima podrške, pitanjima rodne ravnopravnosti i smanjenja diskriminacije žena.

Trenutno je i član Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja. Kako je, ubrzo po dobijanju poslaničke funkcije, izjavila za bilten Pogledi, svoj angažman u Skupštini više oseća kao pomak za invalidski pokret, kako bi se „invalidi prepoznavali po onome što mogu, a ne po onome što ne mogu da urade“, ističući da će se iskreno truditi da narodnim poslanicima da dovoljno informacija, valjane argumente i da dobije njihovo razumevanje za predloge koji mogu da unaprede život osoba sa invaliditetom.

Prva prepreka sa kojom se suočila na poslaničkoj funkciji jeste sam pristup Skupštini, ali je on ubrzo adaptiran za potrebe poslanika sa invaliditetom, napravljen je lift-stepenica, koji je, po ugledu na razvijene zemlje, omogućio ulazak poslanika u kolicima u Skupštinu, odnosno pristup i nepokretnih političara sali za sednice. Napravljeni su i kosi pristupi zgradi Skupštine na Trgu Nikole Pašića. U odnosu na prethodne godine odnos države prema osobama sa invaliditetom se ipak poboljšao.

Donet je Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Nacionalna strategija za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, a Srbija je potpisnica Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.

Značajno je da uskoro kreće primena Zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, što znači da u preduzećima preko pedeset zaposlenih na svakog dvadesetog trebalo bi da bude zaposlen jedan radnik sa invaliditetom. Ali da li ti zakoni, strategije i konvencije utiču na poboljšanje života osoba sa invaliditetom, poslanica je jednom prilikom izjavila da je „put od donošenja zakona do njegove primene u praksi, često poprilično dug i zavisi od mnogih stvari. Pre svega bi ti zakoni koji su doneseni trebali da imaju prateće mehanizme, znači da se poštuju.“

Jedini poslanik sa invaliditetom u Skupštini Srbije, ukazala je da bi Parlament trebalo da bude primer ostalim institucijama i poslodavcima. “Zapošljavanjem invalida Skupština bi trebalo da pokaže da nije poenta da se fondovi pune parama, a da osobe sa invaliditetom budu nezaposlena lica. Invalidima posao pričinjava zadovoljstvo, time nešto privređuju, doprinose ekonomiji ove zemlje. A sva socijalna davanja sa sobom nose osećaj da bacate pare u crnu rupu koja guta sve i ničemu ne koristi”, nedavno je izjavila za Nacionalni građanski list Gordana Rajkov i dodala da poslodavci imaju i neke novčane pogodnosti od države kada zaposle invalida. Gordana Rajkov govori engleski, voli putovanja i literaturu; rastužuje je ljudska zloba, a raduju uspesi.

www.skupstinskamreza.rs            
utorak, 08 jun 2010.