U cilju ispunjavanja odredbi zakona, ali i da bi se funkcionalno i estetski rešili problemi pristupačnosti, dizajneri, projektanti i arhitekte širom sveta se odazivaju izazovu stvarajući rešenja u cilju poboljšanja pristupačnosti i funkcionalnosti.
Razvijeni su i promovisani različiti koncepti i dizajnerski principi od kojih su najzastupljeniji Univerzalni dizajn u SAD ili Inkluzivni dizajn u Velikoj Britaniji i Dizajn za sve (Design for all, DfA) u Evropskoj Uniji. Iako ovi koncepti imaju isti cilj, oni imaju različitu ulogu, uslove i način stvaranja rešenja.
Organizacije i stručnjaci koji su se okupili oko Udruženja za reviziju pristupačnosti – URP (Accessibility Audit Association Serbia), povezani su sa evropskim organizacijama, arhitektonskim i dizajnerskim biroima koji razvijaju koncept Dizajna za sve ili kada je u pitanju fizičko okruženje: Evropski koncept pristupačnosti (Europen Concept for Accessibility www.eca.lu). Taj koncept nije usmeren samo na osobe sa invaliditetom, već na sve ljude u društvu i predstavlja proces stvaranja inteligentnih rešenja za kvalitetno okruženje namenjeno svima: starima, mladima, maloj deci, roditeljima sa decom u kolicima i naravno, osobama sa invaliditetom. Ovako postavljen, ovaj koncept nije dodatno projektovanje i ulaganje da bi se ispunile “posebne potrebe u prostoru” izvesnog broja korisnika, već uvažavanje svih ljudi kroz sagledavanje njihovih aktivnosti.
Metodologija prilikom primene ovog koncepta je detaljna analiza kretanja i navika ljudi. Ta analiza „lanca kretanja“ mora početi od stanovanja, da bi se zatim analizirale javne površine, javni prevoz, prevozno sredstvo, odredište – odredišni objekat, unutrašnjost odredišnog objekta i na kraju, sam zadatak/funkcionalnost.
Najčešća greška u primeni standarda pristupačnosti koju projektanti prave, kada vode računa o standardima pristupačnosti, je primena standarda samo u najvažnijim delovima – polaznoj tački i odredištu. Suština je u tome da svaki lanac kretanja unutar objekta bude pristupačan. Takav “mini” lanac kretanja najčešće obuhvata: Silaznu/uzlaznu tačku > pristup > glavni ulaz > informacije u holu, koridoru > lift, stepenište, pokretne stepenice > gornji holovi > koridor > unutrašnji pristup (vrata i sl.) > odredišna prostorija (soba, kancelarija, auditorijum…) > obavljanje planirane funkcije > toalet > povratna ruta > izlazi.
Ukoliko nisu primenjeni standardi pristupačnosti u svakoj od ovih tačaka (karika u lancu), za sve kategorije korisnika (osobe sa različitim vidovima invaliditeta, stari, deca, trudnice i sl.) ne može se govoriti o pristupačnoj urbanoj sredini, objektu ili usluzi. Odnosno, investicije na nekom objektu su uzaludne ukoliko do tog objekta ne može da se dođe!
Konsultanti za pristupačnost (eng. accessibility consultants) URP-a, primenjujući metodologiju Evropskog koncepta pristupačnosti i filozofiju Dizajna za sve, kroz izradu ekspertiza odn. revizija pristupačnosti, naručiocu ove analize pružaju mogućnost da ISPLANIRA IMPLEMENTACIJU STANDARDA PRISTUPAČNOSTI. Radovi na adaptaciji tako se mogu planirati više godina unapred, određeni su prioriteti, slični radovi mogu da se povežu i da se tako uštedi novac. Revizija pristupačnosti može da se koristi za planiranje budžeta, kao dokaz prilikom konkurisanja za donacije EU da su ispunjeni standardi pristupačnosti i sl.
Ispred URP-a apelujem na sve donosioce odluka da prilikom planiranja radova na implementaciji standarda pristupačnosti pribave ekspertizu, odn. reviziju pristupačnosti. Mi ćemo, sa naše strane, raditi na obuci svih zainteresovanih za zanimanje konsultanta za pristupačnost.
predsednik UO URP
