Džon Kalahan (1951 – 2010) bio je umetnik, karikaturista i muzičar iz Portlanda (Oregon), čuven po smislu za crni humor, koji je smatrao sredstvom preživljavanja.
Usvojen je kao dete i odrastao je u porodici sa još petoro dece, boreći se sa pitanjima napuštanja i pripadanja. U osmoj godini učiteljica ga je seksualno zlostavljala, zbog čega je počeo da pije već u dvanaestoj godini života.
– Koristio sam alkohol da sakrijem bol zlostavljanja.
Nakon što je u saobraćajnoj nezgodi zadobio povrede kičmene moždine, prošao je zahtevan period rehabilitacije. Od svoje dvadeset prve godine živeo je sa kvadriplegijom, zbog čega je crtao držeći olovku jednom rukom dok ju je drugom povlačio po papiru. Njegove radove odlikuje jednostavan i često sirov, iako čitak stil. Često prikazuju tabu teme, među kojima su invaliditet, bolest i smrt. Podbadao je uljudno i učtivo društvo šalama o feministkinjama, lezbejkama, opaticama, doktorima, advokatima, beskućnicima, konzervativcima, liberalima i kvadriplegičarima. Kontroverzna priroda njegovih karikatura često je rezultirala bojkotovanjem i protestima protiv novina u kojima ih je objavljivao. Podsmevao se reakcijama kritičara koji su njegov rad procenjivali kao politički nekorektan, dok je pozitivne reakcije primao od samih osoba sa invaliditetom.
– Jedini kompas koji mi ukazuje na to da li sam otišao predaleko je reakcija onih koji koriste kolica ili imaju kuke umesto šaka. Baš kao i meni, i njima su dojadili ljudi koji pretpostavljaju da govore za osobe s invaliditetom. Svo to sažaljenje i snishodljivost – to je ono što je zaista odurno.
Kalahan se bavio i muzikom, pisao je tekstove i komponovao, pevao i svirao harmoniku i ukulele. Za njegove pesme govorilo se da su lepe, ali mračne.
Film Don’t Worry, He Won’t Get Far on Foot (Ne brini, neće on daleko stići pešice) zasnovan je na njegovoj životnoj priči.
