– Hoću da govorim o stidu… Trauma je posramljujuća, okovi degradiraju. Kako se u institucijama gubi osećaj za život u zajednici, osoblje postaje obezbeđenje koje maltretira korisnike. Stid zakida ljudska prava.
Bilo da aktivno ili pasivno, namerno ili nenamerno, mnoge organizacije i institucije ne bave se nasiljem s kojim se suočavaju osobe s psihičkim invaliditetima. Tipičan primer je da se klijent upućuje sa jednog servisa na drugi, što može biti od koristi, a može i stvoriti dodatne barijere.
Iskustvo zdravstvenog zbrinjavanja često je jedan od oblika strukturalnog nasilja prema osobama sa psihičkim invaliditetom.
Žene sa psihičkim invaliditetom izložene su nasilju od strane drugih pacijenata, na šta ne postoji javni odgovor (kao ni na druge forme rodne opresije).
Sistemsko otuđenje osoba sa psihičkim invaliditetom sprečava organizovani odgovor na nasilje kome su izloženi. Strukturalno nasilje razdvaja ih kao zajednicu, a zatim i iskustva izolacije i isključivanja kao primarni oblici diskriminacije. Sve to stvara sveopšti utisak da niko ne sluša.
Solidarnost, deljenje informacija i uzajamna podrška među osobama koje žive s psihičkim invaliditetima, važni su elementi suočavanja i izlaska iz nasilja. Međutim, za neke, kompulsivna potreba da se solidarišu sa drugima unutar zajednice, rezultira sagorevanjem.
Iskustvo bezgraničnog čekanja na servise, neophodne potrepštine, podršku, pravni odgovor i slično, jeste opšte mesto poigravanja sa životima osoba sa psihičkim invaliditetima. U kriznim momentima moraju da čekaju na zakazivanje termina sa profesionalcima, a kada dobiju termin, retko kad im se posveti dovoljno vremena.
Nasilje prema osobama sa psihičkim invaliditetima se normalizuje, smatra se beznačajnim i nebitnim da bi se prijavilo, jer to je tako kako je. Ova vrsta nasilja uzima se zdravo za gotovo. To je podmuklost normalizacije koja je sastavni deo rada institucija, što u startu uskraćuje mogućnost podrške onima koji je traže.
Ponekad je tišina nasilje.
– Većina ljudi ne poznaje sopstvena prava, niti zna da kaže ne. Ako vam nije dobro, kako uopšte da razumete šta to znači? Toliko toga ljudi ne razumeju. Ako vam nije dobro, ne možete govoriti za sebe, niti imati sopstveni glas.
Psychiatric Disabilities Anti-violence Coalition (2015). Clearing a Path a Psychiatric Survivor Anti-Violence Framework. Toronto.
