U nekim slučajevima, terapeuti imaju dobre namere, ali im je teško da uspostave vezu sa klijentom koji ima autizam, zbog čega se klijenti osećaju nelagodno ili bivaju pogrešno shvaćeni.
Ponekad je okruženje intenzivno ili obiluje stimulativim elementima koji ometaju klijenta s autizmom. To mogu biti: aromatični štapići ili sveće, bučni satovi, miris hrane, grub materijal na stolicama…
Terapeuti koji zahtevaju kontakt očima ili ne dozvoljavaju da klijent ispoljava stimulativno ponašanje, samo produbljuju distancu sa klijentom iz spektra. Često se dešava da terapeuti obavljaju razgovor sa roditeljima osobe s autizmom pre upuštanja u sesiju, pa nakon toga insistiraju na ciljevima koje su postavili roditelji, bez da uopšte slušaju osobu sa kojom zapravo rade.
Terapeuti uglavnom pretpostavljaju da nedostatak kontakta očima ili stimulativno ponašanje ometaju dobru terapiju, a činjenica je da će jedino prihvatanjem takvog stanja efektivna terapija uopšte biti moguća.
Mnoge osobe s autizmom sklone su izazovima na planu mentalnog zdravlja, posebno anksioznosti.
Kada vam stalno govore kakvi bi trebalo da budete i kako bi trebalo da se ponašate: – Ne, ne tako, pogrešno to radiš. Jao, ne, to je još gore! – lako je postati nervozan.
Terapeut treba da ima za cilj da podrži klijenta da prevaziđe izazove na planu mentalno-emotivnog zdravlja, a ne da klijenta sa autizmom učini neurotipičnim.
Kako pronaći terapeuta koji ne samo da je svestan klijentovog autizma, nego ume da prepozna njegove jake strane? Kako odabrati profesionalca koji autizam ne smatra problemom, nego inherentnim delom zbog koga se klijent oseća prijatno zbog onoga što jeste?
Tri pitanja kojima možete proceniti potencijalne terapeute
Šta su najčešći ciljevi u vašem radu sa klijentima iz spektra?
Na osnovu klijentovog opisa, terapeut izrađuje plan rada kako bi podržao klijenta da ostvari definisani cilj. Na primer, neke od tema koje klijenti iz spektra definišu na inicijalnim razgovorima sa terapeutom mogu biti:
- Prevazići anksioznost ili naučiti kako da se bolje nosimo s njom.
- Podrška u ostvarivanju partnerskih veza.
- Samozastupanje na radnom mestu.
- Prevazilaženje nekog od oblika zavisnosti (npr. pušenje, marihuana).
Terapeut koji ne razume autizam verovatno će preraditi klijentove ciljeve:
- Prestati sa neprikladnim pokretima rukom kad osetim anksioznost.
- Razviti empatiju.
- Postati timski igrač u radnom okruženju.
- Većina prfesionalaca pretpostavlja da osobe s autizmom ne koriste stimulativna sredstva (alkohol ili drogu), pa im ni ne postavljaju pitanja o tim navikama.
Slušajte šta vam terapeut govori i zapitajte se: – Da li bih ja tako opisao/la svoj problem? Ako tretman bude uspešan, da li je to rezultat koji želim da postignem?
Opišite mi svoju kancelariju.
Kada terapeut opiše svoj radni prostor, biće vam jasno koliko zapravo može da razume nekoga iz spektra.
Da bi sesija mogla da se održi, okruženje treba da je mirno i sigurno.
Kada klijent ispolji da je uznemiren, terapeut može pretpostaviti da je uzrok tome tema o kojoj razgovaraju. U slučaju klijenta s autizmom, uznemirenost može prouzrokovati nešto iz prostora: miris, svetlost lampe, zvuk, neki novi predmet koga ranije nije bilo, promena rasporeda nameštaja… Terapeut koji radi sa klijentima s autizmom ne bi trebalo često da menja izgled radnog prostora. Takođe treba imati na umu da ono što obično nije okidač senzorne stimulacije za većinu ljudi, može biti prestimulativno za osobu s autizmom (na primer: osveživači vazduha, zvuk vode, sveća, lampa).
Nisam siguran da mogu da razgovaram sa potpuno novom osobom punih 45 minuta. Šta možemo da uradimo povodom toga?
Terapeut koji nema iskustva sa klijentima iz spektra obično bi na to osdgovorio: – Razgovaraćemo u sigurnom prostoru, mnogi od mojih klijenata govore mi da su ovde opušteni.
Neko ko razume šta sve može biti zastrašujuće za klijenta s autizmom iznaći će praktičnije rešenje. Ako je za klijenta četrdesetpetominutni razgovor jedan na jedan preintenzivan, evo šta može da se uradi:
- Šetajte i razgovarajte tokom terapije. Dok šetaju pored terapeuta, klijenti iz spekta se osećaju dobro, jer to nije situacija koja zahteva kontakt očima. Nekim odgovara boravak u prirodi.
- Predložite da klijent povede nekoga: partnera, roditelja, prijatelja. Možda će se osećati prijatnije ako znaju da je neko poznat uz njih, ili da ih čeka u prostoriji pored.
- Recite klijentu da uradi šta god treba da uradi da bi se osećao prijatno. Neki će hteti da se izuju, legnu na kauč, ugase svetla, otvore prozor… Neka se osećaju opušteno.
- Počnite sa kraćim sesijama i napredujte ka dužim. Mnogim klijentima iz spektra više odgovara da češće dolaze na kraće terapije.
- Pristanite na sesiju u klijentovom prostoru. Ponekad ima smisla otići na mesto na kome se odigrava klijentov problem, bilo da je to kancelarija, dom, škola… Možete na licu mesta kreirati neke sisteme podrške i proveriti kako funkcionišu u tom okruženju.
- Onlajn terapija je dobro rešenje, jer klijent ne mora da gubi fokus brinući o tome što odlazi na nepoznato mesto, da se sretne sa nepoznatom osobom.
