Evropska unija je 2011. godine pristupila Konvenciji o pravima osoba sa invaliditetom Ujedinjenih nacija što je bio prvi slučaj da se nadnacionalna organizacija pridružila međunarodnom sporazumu o ljudskim pravima. Pristupanjem se obavezala da podnosi redovne revizije nadzornom organu Ujedinjenih nacija za sprovođenje Konvencije – Komitetu za prava osoba sa invaliditetom. Predstavnici Evropske unije su pozvani da to učine 11. i 12. marta 2025. godine. Članovi Komiteta postavljali su detaljna i izazovna pitanja o mnogim od pedeset članova Konvencije.
Ključna pitanja
Širom Evrope je najmanje 1,4 miliona osoba sa invaliditetom je primorano da živi u staračkim domovima ili psihijatrijskim bolnicama jer ih zakon obavezuje da tamo žive ili zato što nema alternative. Život u institucija se održava kroz stotine miliona evra godišnje iz fondova Evropske unije i nacionalnih budžeta, i taj novac ostaje nedostupan za finansiranje personalnih budžeta, personalne asistencije i drugih usluga u zajednici usmerenih na osobu. Evropska unija ima moć da promeni finansijske tokove, ali za sada odbija da tu moć iskoristi.
Trenutno je na snazi glavni mehanizam koji se zove horizontalni uslov za omogućavanje implementacije Konvencije. To znači da ako države članice Evropske unije ne poštuju Konvenciju, gube pristup fondovima Evropske unije. To nije metod koji se čini posebno efikasnim jer su države članice te koje daju informacije o tome da li sprovode Konvenciju ili ne, a nijedna nezavisna organizacija nije proveravala informacije (više vidi u Izveštaju iz senke Evropske mreže za samostalni život).
Evropska unija dozvoljava državama članicama da finansiraju zaštićeno zapošljavanje koje ne pomaže integraciji građana sa invaliditetom u redovan posao. To je eksploatatorsko i koristi se da drži ljude podalje od otvorenog tržišta rada. Komitet je 12. marta, tokom dijaloga sa Evropskom unijom, konstatovao da zaštićeno zapošljavanje nije u skladu sa Konvencijom i da je finansiranje tog instrumenta u suprotnosti sa Konvencijom. Evropska unija mora da se pobrine da pravila o državnoj pomoći budu u skladu sa Konvencijom. Trenutno su pregovori u Evropskoj uniji o usvajanju Opšte uredbe o grupnom izuzeću koja bi mogla da promeni način na koji se finansijski podržavaju mere za podršku uključivanju građana sa invaliditetom na tržište rada a što bi omogućilo finansiranje održivih instrumenata, poput personalne asistencije na poslu ili adaptiranja radnog mesta.
U aprilu će Komitet za prava osoba sa invaliditetom objaviti svoja Završna zapažanja što će biti konačni rezultat procesa revizije. Komitet će komentarisati mnoge članove Konvencije i pokriti važna pitanja poput pravne sposobnosti, slobode kretanja ili antidiskriminacijskog zakonodavstva.
Evropska Mreža za samostalni život (ENIL) se pita – Da li ćemo videti promene? ENIL ističe da je kroz proces revizije postalo jasno da Evropska unija treba da učini više da bi ispunila ciljeve koje je sama sebi postavila. ENIL će nastaviti da se fokusira na korišćenje državne pomoći, kako bi se promenile usluge koje se finansiraju. Ovo je važno jer za bogate zemlje, regione i gradove fondovi Evropske unije nisu značajni za finansiranje usluga. Nemačka, Švedska ili Francuska finansiraju institucije i zaštićeno zapošljavanje iz svog novca. To što se Komitet fokusira na ključna pitanja je važan korak u pravom smeru, ali nije dovoljan. Problem je što ne postoji politička volja i podrška društva da se stvari zaista promene. Predrasude i stanovišta osoba bez invaliditeta i dalje dominiraju diskusijom. Mnogi ljudi veruju da osobe sa invaliditetom ne zaslužuju ništa bolje. Da bismo napravili promenu, moramo postati mnogo vidljiviji u javnom i političkom životu. Na primer, potrebno nam je više političarki i političara sa invaliditetom. Mi kao osobe sa invaliditetom moramo da ulazimo u političke partije i tražimo rukovodeće pozicije. Pozivamo vas da osnivate organizacije, da budete aktivni u svojim lokalnim zajednicama i da osnivate ili ulazite u političke partije, ističe se u saopštenju ENIL.