Panel diskusija Seksualnost i reproduktivno zdravlje žena sa motornim invaliditetom je feministička akcija održana u Beogradu je 30.11.2024. od 18:00 do 20:00 sati u Prostoru Miljenko Dereta koju su organizovale aktivistkinje Iva Petrović, Anja Sinadinović i Jana Paunović uz mentorsku podršku Centra za ženske studije, Beograd i Alternativnog centra za devojke, Kruševac kao vežbu nakon svoje uspešno završene edukacije Od teorije do prakse u Feminističkom pokretu.
Panelistkinje, feminističke aktivistkinje sa fizičkim invaliditetom, Lena Marković, Sanja Marković, Jana Paunović i Svjetlana Timotić, podelile su sa publikom svoja dragocena iskustva i uvide. Panel diskusiju je vodila Anja Sinadinović. Publika je zainteresovano pratila izlaganje panelistkinja i aktivno učestvovala u diskusiji kroz lično prisustvo tridesetak osoba i uključivanjem petnaest učesnika putem ZOOM platforme.
Na panel diskusiji Seksualnost i reproduktivno zdravlje žena sa motornim invaliditetom problematizovana su mnoga važna pitanja koja ova tema otvara – od mitova o seksualnosti i reporduktivnom zdravlju žena sa invaliditetom, stigmatizaciji i autostigmatizaciji, preko dostupnosti i pristupačnosti institucija i usluga zaštite, seksualnog obrazovanja, seksualnog nasilja nad ženama sa invaliditetom, kršenja seksualnih i reporudiktivnih prava institucionalizovanih žena sa invaliditetom, pa sve do eugenike i bioetike.
Žene sa fizičkim invaliditetom u Srbiji od ranog detinjstva do pozne starosti okružene su ljudima koji robuju brojnim mitovima i predrasudama o seksualnosti i reproduktivnom zdravlju i pravima žena sa fizičkim invaliditetom, a koje i one same često internalizuju.
Kada sam sa svojim fizijatrom podelaila da ću učestvovati na panelu o seksualnosti reproduktivnom zdravlju žena sa invaliditetom rekla je: – Ta tema je potpuno irelevantna za vas!
Ženama sa invaliditetom se negira seksualnost, seksualni odnosi, sloboda odlučivanja o tome da li, kada, sa kim će stupati u partnerske odnose i koliko često će imati seksualne odnose i da li će ili ne stvarati potomstvo.
Mi nismo vidljive kao žene nego samo kao osobe sa invaliditetom. Ne doživljavaju nas kao devojke, partnerke, supruge, majke, nego kao večitu decu kojima je potrebna stalna podrška drugih ljudi. Percipiraju nas kao aseksualne ili hiperseksualne…
Ne vide me kao devojku i ženu, nego kao devojčicu, a doživljavam i neprijatnosti i zlostavljanje na ulici jer misle da sam drogirana ili pijana, ne prepoznaju da hodam ovako jer imam posledice cerebralne paralize!
Živimo u veku interneta i lakog pristupa informacijama te su i informacije o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima danas mnogo dostupnije nego što su bile nekada, ipak o seksualnosti žena sa fizičkim invaliditetom informacija nema i stereotipi i predrasude opstaju.
Nema osnaživanja bez vidljivosti! Mi smo konzervativno društvo i ne pričamo uopšte o seksualnosti. A tek o seksualnosti osoba sa invaliditetom, to je misaona imenica!
Takođe, negativni društveni stavovi i dalje narušavaju samopouzdanje žena sa fizičkim invaliditetom i sprečavaju ih i destimulišu da izražavaju svoju seksualnost i ostvare se u ženskim rodnim ulogama kao što su partnerke, supruge, majke.
Moji roditelji su bili mladi kada su me dobili i bili su otvoreni za moje potrebe trudeći se da učvrste moje samopouzdanje. Ali kada su u srednjoj školi moje drugarice izlazile sa momcima moja samopouzdanje je bilo na ispitu, negodovala sam: – I ova devojka sa tim malim grudima ima momka, a ja sedim kući!
Odrastala sam u maloj sredini, i takvim sredinama nas stavovi i reakcije sredine još više zaokupljaju i utiču na ispoljavanje naše seksualnost.
Dosta sam čitala, gledala filmove, dobro se upoznala sa različitim aspektima seksualnosti i osnažena sam, ali i dalje doživljavam nerazumevanje u zajednici. Osam godina sam u istopolnoj partnerskoj vezi, ali nas ni danas ne doživljavaju kao partnerke, nego nas okolina percipira kao sestre, ili da je moja partnerka ona koja brine o meni!
Više se osećam diskriminisanom kao žena sa invaliditetom nego kao lezbejka. Moja homoseksualnost se percipira kao posledica invalidnosti . Govore mi: – Odabrala si da budeš lezbejka jer momka ne bi ni mogla da neđeš, da možeš, ti bi bila sa muškarcem!
Moralno je upitno biti partner osobi sa invaliditetom – partner je s tobom je jer te sažaljeva ili iskorišćava!
Žene sa invaliditetom nisu u mogućnosti da ostvare potpuno fizičko, mentalno i socijalno blagostanje praktično ni na jedno pitanje koje se odnose na njihovu seksualnost i reproduktivni sistem. Pristup ustanovama i uslugama zaštite reproduktivnog zdravlja za žene sa fizičkim invaliditetom, čak i kada su najosveštenije i žele da vode računa o svom seksualnom i reproduktivnom zdravlju, je otežan zbog nepristupačnosti, načina na koji se usluge ostvaruju i predrasuda i neljubaznosti zdravstvenog osoblja.
Zdravstvene ustanove su nepristupačne, na ulazu su stepeništa, često bez rukohvata, nema rampi ili su nefunkcionalne, nema liftova za pristup višim spratovim, vrata su nedovoljno široka za kolica, šalteri visoki, nema prilagođenog prevoza do zdravstvene ustanove ili obezbeđenog parkinga za osobe sa invaliditetom… Još uvek mnoga ginekološko-skušerska odeljenja u domovim zdravlja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti nemaju hidraulične ginekološke stolove. Vrlo retko svedočimo tome da je u domu zdravlja obezbeđena komunikacija prilagođena vrsti invaliditeta i potrebi korisnica, ili da imaju pristupačan sajt, brošure na jednostavnom jeziku, ili da se koriste savremene tehnologije, na primer tableti za prevođenje govora u tekst.
Sa svih strana se apeluje se na preventivne preglede, a pristupačnost i dostupnost usluga nije obezbeđena!
Odlazimo na preglede kada je već kasno jer nismo u mogućnosti samostalno da im pristupimo.
Retko kada sam doživela da se zdravstveni radnici obraćaju lično meni, uvek se obraćaju mojoj personalnoj asistentkinje!
Otežano govorim i ne mogu samostalno da zakažem pregled. Ja sam prinuđena da molim nekog da u moje ime govori o mom delikatnom ličnom zdravstvenom problem. Uskraćena su nam osnovna ljudska prava, odzimaju nam ljudsko dostojanstvo, slobodu kretanja, pravo na privatnost i poverljivost!
Kako da se dovedem u stanje da ostvarim svoju želju da budem majka, meni otkucava biološki sat a to nikog ne zanima. Nemamo pravo na usvajanje, na vantelesnu oplodnju, nisu nam dostupna genetska istraživanja za žene koje ne mogu da zatrudne ili koje ne mogu da iznesu trudnoću, nemamo surogat majčinstvo…
Dozvolite nam da uživamo svoje pravo na roditeljstvo i dajte nam pravo da pritom napravimo i neku grešku!
Važno je da se žene sa invaliditetom udružuju, mapiraju prepreke koje ih sprečavaju da pristupaju uslugama zaštite i ostvarivanju seksualnih i reproduktvnih prava, da se međusobno osnažujuju i udružene učine vidljivim prepreke sa kojima se suočavaju kod donosioca odluka i zahtevaju da se te prepreke otklone.
Postoji mnogo načina na koje se mogu unaprediti pristup uslugama zaštite za žene s invaliditetom, ovo su samo neki koji su tokom diskusije pomenuti:
- Osigurati da potrebe žena sa invaliditetom budu adekvatno prepoznate u relevantnim nacionalnim zakonima i strateškim dokumentima, a onda te zakone i strateške dokumente dosledno implementirati.
- Obezbediti usluge podrške u zajednici za ostvarivanje seksualnog i reproduktivnom zdravlju i roditeljstva, kao što su personalna asistencija, podrška za negu deteta, savetovališta za mlade, za trudnice, za majku i dete, informisanje o postojećim asistivnim tehnologijama i kako se koriste.
- Kontinuirano obučavati zdravstvene radnike o postupanju sa ženama sa invaliditetom i raditi na podizanju svesti zdravstvenog osoblja o tome da žene sa invaliditetom imaju iste potrebe kao i sve druge žene.
- Mapirati prepreke u pristupu uslugama zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava u lokalnim zajednicama i motivisati lokalne vlasti da se aktivno uključe u otklanjanje mapiranih prepreka.
- Uključiti temu seksualnog i reproduktivnog zdravlje žena sa invalidlitetom u kurikule medicinskih srednjih škola i fakulteta.
- Pravilnik o specijalizacijama za zdravstveni radnike unaprediti tako da pacijent bude u centru a ne bolest i uključiti u specijalizacije koncept pristupačnosti i rad sa osetljivim grupama.
- Radititi na iskorenjivanju paternalističkog pristupa i unapređenju svesti o tome da ljudska prava pripadaju svima.
Medijski prilog je nastao na projektu Izgradnja kapaciteta žena sa invaliditetom za ostvarivanje i zagovaranje svog seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava i života bez rodno zasnovanog nasilja i poboljšanje dostupnosti relevantnih usluga koji IZ KRUGA VOJVODINA sprovodi tokom 2024. godine u saradnji sa Kancelarijom u Srbiji Populacionog fonda Ujedinjenih nacija.
