U okviru trećeg ciklusa Ženskih studija u Subotici u okviru tematskog bloka marginalizacija žena dana 27. maja 2023. u prostoru Savremene galerije dr Margareta Bašaragin govorila je o primeni znanja iz feminističkih studija invalidnosti u obrazovanju na primeru radionica Kako mladima u osnovnoj školi približiti osobe sa invaliditetom. Polaznice Ženskih studija u Subotici pratile su izlaganje uživo i onlajn.
Kako mladima u osnovnoj školi približiti osobe sa invaliditetom
Cilj ovih radionica je da sadržaj nastave maternjeg jezika poveže sa društvnim kontekstom učenja o Drugima, o devojčicam (ženama, osobama) sa invaliditetom. Osnovna aktivnost na radionicama je razgovor o položaju žena sa invaliditetom uz čitanje odlomaka iz publikacije Sećanja na detinjstvo: odrastanje žena s invaliditetom koju je IZ KRUGA VOJVODINA objavila pvodom Međunarodnog dana devojčica 2022. godine.
Do sada su realizovane dve radionice Kako mladima u osnovnoj školi približiti osobe sa invaliditetom. Prvu je organizovala dr Margareta Bašaragin decembra 2022. u Subotici povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, a drugu dr Marija Tir Borlja u Novom Sadu 31. marta 2023. godine. Obe su organizovane u prostoru školskih biblioteka osnovnih škola u saradnji sa bibliotekarkama i nastavnicama srpskog jezika. Ukupno je učestvovalo devedeset učenika, po četrdeset i pet u svakoj radionici.
Pre same radionice bilo je potrebno da organizatorke obave neke pripremne radnje. Najpre je bilo neophodno da obezbede dozvolu direktora/direktorke škola, mišljenje školske pedagoško-psihološke službe o podobnosti teme radionice za izvođenje u školskim uslovima, saglasnost odeljenjskih starešina da se radionica održi deci iz odeljenja koje vode, saglasnost roditelja da se fotografije učenika mogu dalje koristiti u svrhu promocije publikacije, i da dogovore sa a nastavnicama i školskom bibliotekarkom da se deca u određeno vreme okupe u prostoru školske biblioteke. Zatim su najavile učenicama i učenicima buduću aktivnosti i podelile im štampane primerke publikacije i rekle da je u njoj dvadeset i jedno sećanje na detinjstvo žena sa različitim vrstama invaliditeta koje su odrastale na našim prostorima. Objasnile su im da će kroz nedelju dana imati čas u školskoj biblioteci na kom će, oni koji to žele, čitati delove po sopstvenom izboru. Pojedini učenici i učenici su istog trenutka počeli da čitaju publikaciju – naglasila je zainteresovanost dece za aktivnost Margareta Bašaragin. Među decom u obe škole ima učenika sa invaliditetom, a u jednoj je i bibliotekarka sa invaliditetom, pa je tema zbog koje su se okupile svima bila ne samo poznata, nego i emocionalno pojačana.
Sama radionica počela je uvodnim izlaganjem organizatorki o položaju osoba sa invaliditetom koje se i u prošlosti i danas svakodnevno susreću sa predrasudama u društvu, diskriminacijom i nipodaštavanjem. Posebno su istakle da su deca sa invaliditetom nekada skrivana i neretko predstavljala sramotu za porodicu, i da su u nepovoljnom položaju naročito bile devojčice kojima roditelji često nisu dozvoljavali da pohađaju školu, već su živele zatvorene u kući. Govorile su i o periodu nacističke Nemačke kada su osobe sa invaliditetom korištene za razne medicinske eksperimente isto kao i Romi i Romkinje, Jevreji i Jevrejke i pripadnice i pripadnici drugih višestruko diskriminisanih grupa. Nakon toga su kratko govorile o Međunarodnom danu osoba sa invaliditetom, zašto je taj dan važan i zašto je važno da se prigodno obeleži. Istakle su da je osnovni cilj Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom da skrene pažnju javnosti na nepovoljan položaj osoba sa invaliditetom u društvu i brojne prepreke u zajednici sa kojima se suočavaju, ali i da pozove sve ljude da organizuju aktivnosti kojima se može postići pozitivna društvena promena kako tog dana, tako i drugim danima. Navodile su i primere žena sa invaliditetom koje su uspele da se izbore sa sterotipima i ostvare vrhunske rezultate, kao što su na primer sportistkinje Dejana Bačko, slikarka, šampionka u paratekvondou koja se bavi i streličarstvom, i Borislava Perić Ranković, paraolimpijska stonoteniserka, koja je postigla najviše sportske rezultate. Ona je i posetila školu u Novom Sadu i govorila o svojim životnim i sportskim uspesima. Na kraju su istakle da je pozitivna promena koja će se postići aktivnošću kojoj prisustvuju pre svega ta što će steći nova znanja o devojčicama sa invaliditetom i invalidnosti, i tako moći bolje da dorpinesu bržoj i lakšoj inkluziji osoba sa invaliditetom u društvo.
Nakon uvodnog dela učenice i učenici koji su želeli javljali su se i po sopstvenom izboru čitali priču iz publikacije, a potom, podstaknuti sadržajem priča, aktivno svi učestvovali u diskusiji. Diskutovali su o sudbinama žena koje su napisale svoje ispovesti, davali primere iz života o susretima sa osobama sa invaliditetom i o osobama sa invaliditetom u svojim porodicama i sredini u kojoj žive. Govorili su o tome kakve uslove za praćenje nastave imaju u njihovim školama đaci korisnici invalidskih kolica i oni koji imaju druge oblike invaliditeta i kako bi im se školovaje moglo olakšati. Učenice i učenici su se saglasili da su mnogo toga na ovom času naučili o devojčicama sa invaliditetom i invalidnosti, i iskazali su interesovanje da čitaju priče i u drugim odeljenjim da bi se tema približila većem broju đaka njihove škole i postala deo već ustaljenih aktivnosti koje sprovode u pravcu unapređenja položaja mariginalizovnih osoba kao što su: čep za hendikep, pomoć deci ulice, turnir u rukometu za pomoć deci bez roditeljskog staranja i slično.
Polaznice Ženskih studija u Subotici su u diskusiji ocenile da su ovakve aktivnosti dobar način da deca i mladi upoznaju devojčice i žene sa invaliditetom, ali i da bi se slične aktivnosti mogle organizovati i u povodu drugih značajnih datuma za učenje o mnogim Drugim i drugačijim ženama.
