Grejs Tejm proglašena je Australijankom godine u 2021. Grejs ima autizam, preživela je seksualno nasilje, aktivistkinja je i zastupnica prava za osobe iz spektra.
Nasilje je počelo kad je Grejs imala 15 godina, a sprovodio ga je njen pedesetosmogodišnji nastavnik. Škola koju je Grejs pohađala nije reagovala, a nasilje je prestalo kad je Grejs prijavila počinioca. Nasilnik je uhapšen i osuđen zbog seksualne veze sa maloletnicom i posedovanja dečje pornografije. Grejs se pobunila da termin veza ne treba upotrebljavati u značenju zloupotrebe. U vreme zlostavljanja, Grejs ima autizam koji nije dijagnostikovan, a u presudi je izrečeno da je nasilnik zloupotrebio njeno mentalno stanje.
Decembra 2021, Grejs je osnovala fondaciju usmerenu ka kulturološkim i strukturalnim promenama s ciljem iskorenjivanja seksualnog nasilja prema deci.
Poslednjih godina Grejs otvoreno govori o svom identitetu, a neretko je izložena etiketiranju i nerazumevanju.
– Svedočimo tome kako se mnoge etikete upotrebljavaju kao oružje, kao način da se ljudi podele i međusobno umanjuju. Mnogo puta su me optužili da sam manipulativna i proračunata. To je zaista stigmatizujuće.
Živeti s autizmom znači živeti u potresnoj realnosti.
Za žene s autizmom i drugim invaliditetima, seksualno i rodno zasnovano nasilje je uobičajeno.
Tara Hanter, direktorka servisa za podršku osobama koje su preživele porodično i seksualno nasilje, izjavila je da su žene sa neurodiverzitetom posebno izložene faktorima rizika od rodno zasnovanog nasilja. Kad je reč o seksualnim napadima i nasilju, iskustva žena s invaliditetom su dominantna, ali retko postoji jedinstven uzrok ili direktan odgovor zašto je to tako.
Istraživanja pokazuju da će do 90% žena koje imaju autizam iskusiti seksualno ili rodno zasnovano nasilje tokom života. Ova stopa je dva do tri puta veća od stope nasilja prema populaciji bez invaliditeta.
Mnoštvo je faktora u igri. Jedan od potencijalnih rizika je činjenica da osobe s autizmom raspolažu sa manje socijalnih veština da prepoznaju rizično i opasno ponašanje drugih. Neretko se mogu naći u situacijama u kojima će biti podložni eksploataciji, posebno među osobama na pozicijama moći.
A znamo da je nasilje zloupotreba takve pozicije.
– Drugi aspekt koji doprinosi ranjivosti osoba s invaliditetom je manipulativno vrbovanje – uspostavljanje odnosa poverenja i emocionalne povezanosti, s ciljem iskorištavanja u seksualne svrhe. To je ceo spektar ponašanja, u kojem će neko stupiti u kontakt sa, najčešće mladom osobom, kako bi kreirao scenario koji rezultira seksualnim zlostavljanjem. Pritom je nasilnik veoma manipulativan i iskorišćava nestabilnost osobe u drugim životnim oblastima. To je suptilan psihološki proces, zbog kojeg nije neuobičajeno da žrtva oseća zbunjenost i da kontinuirano sumnja u sebe – objasnila je Tara Hanter.
Grejs Tejm kaže da u njenom iskustvu autizam nije bio jedini faktor rizika, nego je i problem s anoreksijom doprineo njenoj ranjivosti.
Kad je reč o uočavanju znakova seksualnog zlostavljanja, postoje određena ponašanja odraslih počinilaca kojih roditelji i staratelji treba da budu svesni.
Znakovi upozorenja mogu biti preterana angažovanost ili prenaglašena spremnost da se pruži podrška, želja i stvaranje prilika da se što više vremena provede s detetom ili mladom osobom.
Mnogima koji su progovorili o seksualnom nasilju i dalje se ne veruje.
Ako dete ili mlada osoba kaže da je neko povređuje, treba joj verovati.
Iako autizam može biti faktor rizika u neurotipičnom svetu, Grejs ga smatra izvorom osnaživanja.
– Otkrila sam da su neurodivergentne osobe među najempatičnijim, najfascinantnijim i najobrazovanijim osobama koje sam ikada srela i sa kojima sam se povezala. Pronašla sam svoj dom, pronašla sam porodicu u tim vezama.
