Bez zvaničnog znakovnog jezika, zajednica Gluvih ne može da komunicira u širem društvu, a naročito je pod rizicima u vreme prirodnih nepogoda koje su česte u ostrvskoj državi Vanuatu.
Vanuatu je vulkanski lanac ostrva između ostrva Fidži i Australije. Država Vanuatu sastoji se od 83 relativno mala ostrva od kojih je 65 naseljeno. Ujedinjene nacije rangirale su Vanuatu kao zemlju koja je najsklonija prirodnim nepogodama od svih zemalja na svetu.
Tasale Edward Bule, četrdesetpetogodišnji ribar sa ostrva Efate, seća se dana kad je postao gluv.
– Probudio sam se jednog jutra i sećam se da nisam čuo pevanje ptica, niti kukurikanje petla. Tražio sam od svih da me dozivaju po imenu, da vidim mogu li ih čuti. Shvatio sam da više ne čujem.
Nijedan lekar nikada mu nije objasnio to što se dogodilo. Bule je tada imao 14 godina i, bez znakovnog jezika i bilo kakve podrške za Gluve, napustio je školu, iako je do tada sanjao da će postati pilot ili inženjer.
Njegova priča poznata je mnogima iz zajednice Gluvih Vanuatua. Bez zvaničnog znakovnog jezika, većina ljudi mora da izmisli sopstveni način komunikacije. Neki koriste znake koje su razvili unutar porodice ili uže zajednice, ali ne mogu da komuniciraju izvan tih grupa. Drugi se, kao i Bule, oslanjaju na čitanje s usana.
Zastupnici za prava osoba s invaliditetom kažu je zbog toga zajednica Gluvih isključena iz šire zajednice. Takođe, Gluvi su pod većim rizikom u vreme prirodnih nepogoda koje su česte na Vanuatuu. Postoji inicijativa za stvaranje znakovnog jezika, kako bi se prevazišle komunikacione barijere i unapredio život Gluvih.
Godinu dana nakon što je Bule ogluveo, Rotari klub Vanuatua poslao ga je na Novi Zeland, gde je naučio osnove znakovnog jezika – prstnu azbuku i kako da znakuje svoje ime – ali on preferira čitanje s usana.
– U mojoj porodicu znaju da moram da ih gledam dok pričaju, da bih čitao s usana. To je jedini način da ih razumem.
Bule i njegova žena kažu da imaju dobar život i da su prihvaćeni u zajednici Saama u koju su se doselili pre šest godina, ali da postoje problemi na planu šire komunikacije.
Nelly Caleb, nacionalna koordinatorka Udruženja za zagovaranje prava osoba s invaliditetom Vanuatua, kaže da nedostatak zvaničnog znakovnog jezika onemogućuje da gluva deca pohađaju školu i učestvuju u životu zajednice.
– Posetila sam jednu od inkluzivnih škola da proverim koliko je zapravo inkluzivna. Pokazalo se da guvo dete samo oponaša ono što druga deca rade, a da uopšte ne razume to što pišu. Učiteljica nije prevodila tom dečaku, a za vreme odmora, način na koji su mu pokazali da izađe izgledao je kao obraćanje psu.
– Ljudi u selima ne razumeju osobe s invaliditetom. Izostavljeni smo iz zajednice, a to je naročito opasno u vreme prirodnih nepogoda. Kad nastupi klizište ili uragan, Gluvi ne znaju šta se događa.
Vlada Vanuatua trenutno razvija znakovni jezik, Storian wetem han, što u doslovnom prevodu znači komunikacija rukama.
Inicijativa koju finansiraju Globalno partnerstvo za obrazovanje i Svetska banka, zasniva se na prikupljanju postojećih znakova koje Gluvi koriste, snimanju Gluvih dok znakuju različite reči, a potom će se prikupljeni materijal učitati u softverski program, odnosno, rečnik znakovnog jezika.
Kad razvije svoj znakovni jezik, Vanuatu će se pridružiti Fidžiju, Kiribatiju i Solomonovim ostrvima kao pacifičkim državama koje imaju svoje znakovne jezike, iako je trenutno Papua Nova Gvineja jedina zemlja čiji je znakovni jezik službeno priznat.
Plan je da Storian wetem han bude uveden u upotrebu 2024. godine.
Za sada, mnogi u zajednici Gluvih ne prepoznaju znakovni jezik u retkim prilikama kad ga vide. Ne prepoznaju znakove na ekranu, imaju sopstveni znak koji koriste kod kuće, u komunikaciji sa članovima porodice, ali ti znakovi nisu prepoznatljivi u široj zajednici. Jedinstven znakovni jezik napravio bi ogromnu razliku u životima Gluvih širom Vanuatua.
