Festival mentalnog zdravlja otvoren je 10. oktobra 2022. godine, s početkom u 18 časova u Knjižari Bulevar Buks u Novom Sadu. Time je ujedno obeležen Svetski dana mentalnog zdravlja.
Tribina pod nazivom Kultura brige o mentalnom zdravlju, kojom je Festival zvančno otvoren, predstavljena je kao svojevrsni odnos između kulture, kao sveukupnog načina života, i kulture koja se odnosi na različite vidove umetnosti.
Moderatorka tribine bila je docentkinja dr Snežana Ukropina, specijalistkinja socijalne medicine i članica programskog odbora Festivala mentalnog zdravlja.
U odnosu na Festivale iz prethodnih godina, novina je da na ovogodišnjem Festivalu učestvuju gradovi Subotica (sa 25 događaja) i Sombora (sa jednim događajem). Snežana Ukropina izrazila je nadu da će se sledeće godine Festival proširiti i po drugim gradovima. Takođe je napomenula da, pored zdravstvenih i kulturnih ustanova, kao i institucija koje su dale podršku, posebno zahvaljuje udruženjima građana čiji volonterski rad predstavlja glavni motor ove manifestacije.
Na tribini su učestvovali profesor dr Aleksej Kišjuhas, sociolog i vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu; dr Tijana Palkovljević Bugarski, istoričarka umetnosti i muzejska savetnica, upravnica Galerije Matice srpske u Novom Sadu; profesor dr Vladimir Knežević, psihijatar, upravnik Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine, profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu; Vladan Beara, psiholog i psihoterapeut, REBT Praxis.
Renomirani stručnjaci nastojali su se da iz aspekta oblasti kojom se bave, povežu mentalno zdravlje i umetnost, odnosno, sam uticaj umetnosti na mentalno zdravlje, kao i odnos između kulture, kao šireg pojma od umetnosti, i mentalnog zdravlja.
Aleksej Kišjuhas na osnovu istraživanja tvrdi da je kulturno učešće ljudi veće u skandinavskim nego u balkanskim zemljama, ali da stari, siromašni i manje obrazovani ljudi ne participiraju ni u skandinavskim, ni u balkanskim zemljama:
– To je izazov kojem se naše dve kulture moraju privući i obratiti veću pažnju, kako bi se stvorilo društvo koje je inkluzivnije i u kome se svi građani osećaju uključenima u funkcionisanje i kulturu tog društva – kaže Kišjuhas.
Tijana Palkovljević Bugarski kaže da kultura jeste začin koji može da doprinese boljem mentalnom zdravlju nacije i unutrašnjoj harmoniji čoveka, a da je muzej jedan od otelotvorenja kulture:
– Pokrenuli smo projekat pod nazivom Soba za prepuštanje umetnosti. Ponudili smo publici da dođu u muzej, da sednu u jednu prostoriju, sami sa sobom, ispred umetničkog dela, koje će iskoristiti za harmonizaciju sopstvene ličnosti, za opuštanje i balansiranje, kao vid terapije uz umetnost – rekla je Tijana Palkovljević Bugarski.
Ujedno napominje da nedavno sprovedena istraživanja ukazuju na to kako poseta muzeju utiče na zdravlje i određena stanja, odnosno, da ljudi koji češće odlaze u muzeje manje obolevaju od demencije i Alchajmerove bolesti.
– Na izložbi posvećenoj Urošu Prediću, otvorenoj 7. oktobra, učinili smo iskorak ka inkluziji. Učinili smo da izložba bude dostupna svima. Ova izložba je prilagođena osobama sa invaliditetom koja koriste kolica, slepim i slabovidim osobama, gluvima i nagluvima. Postoje paneli za dodirivanje, prvi put imamo katalog na Brajevom pismu, kao i taktilne trake. To je početak, ali to nije dovoljno. Sada putem organizacija i udruženja treba dopreti do osoba s invaliditetom i podstaći ih da dođu i uživaju u ponuđenim sadržajima – zaključuje Palkovljević Bugarski.
Profesor dr Vladimir Knežević smatra da su potrebe ljudi sa i bez mentalnih smetnji potpuno iste i kada se radi o umetnosti:
– Psihosocijalna rehabilitacija nakon izlaska osoba sa mentalnim invaliditetom iz akutnih faza bolesti sprovodi i određeni vid učešća tih osoba u stvaralaštvu i uživanju. Na taj način se oni brže dovode do društvene integracije. Ujedno se ide ka tome da se naprave objekti za prevenciju, radnu terapiju i rehabilitaciju namenjenu tim osobama.
Knežević je takođe napomenuo da je veoma neadekvatno i štetno kada u medijima osobe sa mentalnim invaliditetom stavljaju u kontekst izvršilaca krivičnih dela, a psihijatrija u kontekst zatvorskih čuvara, kao da društvo treba da bude zaštićeno od osoba sa mentalnim invaliditetom.
Vladan Beara, psiholog i psihoterapeut, kaže da kod svojih pacijenata jasno vidi ko je u vezi sa raznim vidovima umetnosti, a ko nije:
– Potreba da se izrazimo je uvek postojala, a glavno pitanje je bilo i ostalo da li je umetnost stvorena iz patoloških struktura čoveka, ili uprkos njima. Moje lično mišljenje je da sam čin stvaralaštva olakšava i pomaže da idemo u pravcu potrebe za smislom življenja – kaže Beara.
Ujedno napominje da postoje istraživanja koja pokazuju da ljudima koji imaju određene mentalne i neurološke smetnje umetnički izraz može pomoći. Više od 20 godina radio je sa ratnim veteranima, a neki od njih su počeli da se bave raznim vidovima umetnosti, u cilju prevazilaženja traume:
– Umetnost i psihoterapija svakako jesu povezani, ali u mom radu umetnost nije primarna – završava Beara.
Ovom tribinom javnost se poziva da promisli o širim društvenim kontekstima koji su u relaciji sa odnosom stanovništva ka kulturi brige o mentalnom zdravlju.
Festival mentalnog zdravlja traje do 20. oktobra.
