Međuljudski odnosi nas ispunjavaju i znatno utiču na kvalitet naših života. Osobama koje imaju ADHD (poremećaj pažnje i hiperaktivnost), simptomi neretko remete prijateljstva i intimne veze. ADHD utiče na sposobnost održavanja pažnje, pamćenje i izvršavanje obaveza, a retko se govori o tome kako utiče na sposobnost uspostavljanja i održavanja veza.
Kad dobijete dijagnozu, lekari vam kažu da je ADHD stanje koje će uticati na vašu sposobnost izvršavanja zadataka, da će vam biti teže da zapamtite neke stvari i da im posvetite pažnju, pa da usled svega toga očekujete neželjene situacije.
Simptomi ADHD-a mogu da utiču na naše ispoljavanje na poslu, na verovatnoću da se zadesimo u saobraćajnoj nezgodi, na sposobnost pamćenja važnih datuma (nakon 13 godina, ove godine opet sam zaboravila rođendan svog muža). Ali ono što obično izostaje je prepoznavanje kako ovi simptomi utiču na naše međuljudske odnose – intimne veze, odnose sa saradnicima i kolegama, prijateljima, porodicom, decom.
Koliko ADHD komplikuje međuljudske odnose?
Impulsivnost i romantične veze
Impulsivnost i manjak samokontrole otežavaju svaku vezu. U mom slučaju, to narušava sposobnost razlikovanja zdravog od nezdravog partnerskog odnosa. Mnogo puta, na koledžu, loši momci su mi izgledali daleko zabavnijim od dobrih. Impulsivne odluke otežavale su mi da ostanem u dobrim vezama, a isto tako i da izađem iz loših.
Istraživanja pokazuju da se osobe sa ADHD-om češće razvode u odnosu na osobe tipične populacije i da češće ponovo stupaju u brakove. Ima smisla, jer nas impulsivnost navodi na odabir loših partnera; ili na prerano napuštanje dobrih.
Jedan od mojih bivših momaka (takođe ima ADHD) i ja skoro smo završili na venčanju u Vegasu. Bili smo premladi i nije nas bilo briga da li je to dobra ideja ili ne; zvučalo nam je zabavno. Jedan razboriti profesor pozvao je u pravo vreme i odgovorio nas je od toga.
Emocionalna regulacija i spiralne reakcije
Odraslim osobama sa ADHD-om nije lako da obuzdaju svoj temperament. Niko ne želi da bude s nekim ko je stalno u besu. Kad smo besni, izgovaramo stvari zbog kojih ćemo kasnije zažaliti. Lako nas preplavi bes i to ne možemo da sakrijemo, zbog čega snosimo posledice. Ako se iskalimo na šefu, dobićemo otkaz. Ako ćutimo pred šefom, preusmerićemo bes na kolege ili na članove porodice.
Ako imate ADHD, velika je verovatnoća da imate i takozvanu disforiju osetljivu na odbacivanje. Često se osećate kao da niste dovoljno dobri ili preuzimate krivicu.
Kad me muž zamoli da obavim neki jednostavan zadatak, moje misli prave spiralu: – Nije me zamolio da iznesem smeće. Rekao mi je: Zašto do sad to već nisi uradila? Zašto nikad ne iznosiš smeće? U realnosti, on samo traži pomoć oko jednostavnog zadatka. A ja to čujem kao osudu svog ponašanja. Izbezumim se.
Slično može da se dogodi kad mi šef daje predloge o tome kako da poboljšam učinak na poslu. Ne čujem konstruktivnu kritiku, čujem: – Nisi dovoljno dobra, a sad ću ti reći i zašto. Čujem to kao uvredu. Ogorčena sam, a šef je zbunjen.
Zaboravnost vodi ka gubljenju kontakata
Još jedan problem koji ADHD unosi u odnose: užasni smo u održavanju veza na daljinu. Ne zovemo stare prijatelje, jer nam to ne padne na pamet. Nisu nam u vodokrugu, nisu nam u mislima.
Bojimo se da nemamo nikoga iz prošlosti, da ne možemo ostati uz druge ljude, da niko ne brine za nas. Ali ne radi se o tome. Radi se o tome da zaboravljamo da se javimo, a nakon nekog vremena prijatelji prestaju da pokušavaju da održe odnos. Zaborave nas kao što smo mi zaboravili na njih.
Jedna od mojih najboljih prijateljica iz srednje škole uklonila me je sa fejsbuka. Nije to nameravala, nego nije znala da sam umesto imena počela da koristim nadimak na profilu. Još jedna veza se izgubila. A kad imate ADHD, gotovo je nemoguće učiniti napor da se kontakt obnovi.
Lekari i drugi stručnjaci moraju više govoriti o tome kako ADHD utiče na odnose. Planeri i podsetnici mi pomažu da bolje funkcionišem s ovim stanjem, ali najviše bi mi pomogla terapija koja je usmerena na međuljudske odnose koji, ako imate ADHD, umeju da liče na minsko polje.
