Pitali smo volontere iz Vojvodine koji rade za Best Buddies, najveću međunarodnu organizaciju za podršku osobama sa razvojnim i intelektualnim invaliditetom, na koji način bi motivisali druge ljude da se pridruže projektu, koja su njihova zaduženja i šta su glavne aktivnosti kojima se bave. Sa nama su razgovarali Tijana Mijatović, Sonja Ljubišić i Aleksandar Licinar.
Tijana je iz Kovina, u Novi Sad se doselila pre pet godina. Ima 25 godina i trenutno je na master studijama psihologije. Pored psihologije, strastveno voli fotografiju. Voli prirodu, zato prirodu najčešće i fotografiše. Takođe piše i za pisanje kaže da je relaksira i podstiče da se izrazi.
Sonja je iz Novog Sada. Ima 23 godine i nedavno je postala apsolventkinja istorije.Voli da čita, šeta, putuje i istražuje istorijske lokalitete. Usrećuje je da pomaže ljudima.
Aleksandar je ambiciozan, strpljiv, empatičan, otvoren, istrajan i uporan. Živi u Subotici. Ima anksiozni poremećaj sa kojim je na putu da se izbori. Voli avanture, nova iskustva, izazove. Radi u jednoj fabrici u proizvodnom pogonu, a kod kuće uči o veštini komunikacije i slušanja. Trenira i aktivan je u toku dana. Voli da čita i da pogleda dobar film, a naučnofantastični žanr mu je omiljen.
Kako ste saznali za projekat?
– Videla sam objavu u svojoj studijskoj grupi na fejsbuku u kojoj je pisalo da je Best Buddies u potrazi za volonterima. Baš tada sam tražila priliku za volontiranje. Pogledala sam njihov sajt, informisala se više o tome čime se bave, kako program izgleda i odmah mi se svidela ideja da postanem njihova volonterka – kaže Tijana.
Sonja je, pored toga što se kao i Aleksandar informisala na instagramu, na studijskom predmetu inkluzivno obrazovanje dobila detaljno objašnjenje od profesorke kako funkcioniše ovaj vid volontiranja. –Od tada se u meni javila velika želja da se priključim – kaže.
Kako ste se prepoznali u ulozi volontera i šta vas je motivisalo da se prijavite?
– Pomislio sam kako bi bilo lepo da se okružim ljudima koji prihvataju različitosti, odnosno, ljudima bez predrasuda. Takođe me je motivisalo širenje ljubavi, koja mi je potrebna i želim da je pružim nekom kome je takođe potrebna – kaže Aleksandar.
Tijana smatra da je stekla dovoljno znanja na studijama psihologije, te da bi se dobro snašla u ulozi volontera.
– Pored toga, želela sam da se približim osobama sa intelektualnim i razvojnim invaliditetom, da ih upoznam, naučim nešto više o njihovom načinu života i pružim im podršku i prijateljstvo. Ono što me je najviše motivisalo bila je želja za druženjem i upoznavanjem novih ljudi i kreiranjem prilika za nova iskustva – kaže Tijana.
Sonja voli da pomaže ljudima: – Na fakultetu sam imala studijski predmet inkluzivno obrazovanje i postala sam svesna koliko su osobe sa invaliditetom na marginama društva. Smatram da je to velika nepravda.
Koja je vaša uloga i gde sebe vidite u celokupnom sistemu organizacije?
– Sebe vidim kao medijatora, kao kariku koja je zadužena za prenos ideje i njenu realizaciju. Smatram da je uloga volontera jako bitna u ovom procesu demarginalizacije, zato što mi neposredno pružamo podršku i ostvarujemo blizak kontakt sa osobama sa invaliditetom – kaže Tijana.
Aleksandar se nadovezuje: – Mi izdvajamo deo vremena i energije i poklanjamo ih našim prijateljskim parovima, zauzvrat od njih dobijamo pozitivne vibracije.
Sonja kaže da svog prijateljskog para pomalo podučava onome što zna: – Na taj način osobe sa invaliditetom dobijaju priliku da razviju prijateljski odnos sa osobom iz tipične populacije, dele interesovanja, iskustva i aktivnosti u kojima uživaju, uključeni su u društvo kao svi ostali.
Koje su vam zajedničke aktivnosti sa prijateljskim parovima i koliko često provodite vreme zajedno?
– Idemo u centar grada, šetamo, razgledamo radnje, idemo u picerije. Pričamo o mnogim temama. Obe volimo da idemo u pozorište i volimo životinje – kaže Sonja.
Tijana u šetnje sa svojim prijateljskim parom često nosi fotoaparat i tako beleži njihove zajedničke trenutke. – Učestalost naših viđanja zavisi od drugih obaveza – kaže. – Uglavnom se vidimo dva do tri puta mesečno, nekada i češće, a desi se da to bude i ređe. Usklađujemo svoje vreme, a kad nismo u prilici da se vidimo, komuniciramo putem poruka i razmenjujemo novosti.
Aleksandar i njegov prijateljski par idu na kolače, u bioskop, šetnje, na kuglanje. Zajedno provode slobodno vreme, nekada se viđaju više puta nedeljno, nekad se ne vide po par nedelja.
Zašto da volontirate na ovom projektu?
Poručujemo svim ljudima koji su zainteresovani za volontiranje, bez na obzira starosnu dob, ukoliko imaju želju za upoznavanjem novih ljudi i uživaju u druženju, žele da izađu iz zone komfora, da iskuse nešto novo, kao i da razviju umeće slušanja, Best Buddies je pravi program za njih. Imaćete dovoljno vremena da se posvetite i ličnim obavezama i volontiranju, bićete srećniji, naučićete mnogo toga, upoznaćete divne ljude, učestvovati u kreativnim radionicama. Razvićete prijateljstvo, koje je i smisao ovog projekta i njegov najlepši deo.
Kako da se prijavite?
Kontaktirajte koordinatorku programa za Novi Sad, Ivu Petrović, popunite anketu koja sadrži osnovne podatke, pitanja o motivaciji, interesovanjima, očekivanjima u vezi sa programom. Nakon toga koordinatoka kontaktira vas i obaveštava vas o svim informacijama u vezi sa radionicama, grupnim događajima i najvažnije, o spajanju sa prijateljskim parom. Svi su dobrodošli i nije neophodno da imate prethodno iskustvo u radu sa osobama koje imaju invaliditet, niti da imate prethodno iskustvo u volontiranju generalno. Potrebno je samo da budete motivisani, odgovorni i da želite da budete deo programa. Ako ste osećajni, strpljivi, puni razumevanja, imate jaku želju i volju, prijavite se putem mejla: bestbuddiesnovisad@gmail.com ili serbia@bestbuddies.org.
