Sofija Žiro ušla je u istoriju kao prvi manekenka sa Daunovim sindromom koja je pozirala za Victoria’s Secret. Njene zadivljujuće fotografije pokrenule su lavinu ejbilističkih komentara.
Neki su osudili njeno postignuće kao objektifikaciju, tvrdeći da je pogrešno seksualizovati osobu s Daunovim sindromom. Dok veliki deo interneta prihvata njen uspeh kao značajnu prekretnicu u predstavljanju osoba s invaliditetom, drugi su zabrinuti za Sofijinu dobrobit.
Sofija ima 24 godine i savršeno je sposobna da donese informisanu odluku o svom uključivanju u kampanju koju je opisala kao ostvarenje sna. Uprkos tome, neki smatraju da je njena samostalnost samo maska i da kampanja manipuliše njenim stanjem.
Ako stavimo na stranu neverovatno zastareo i patronizirajući jezik, te su reakcije klasičan odgovor na seksualnost osoba s invaliditetom koji ima dugu istoriju. Osobe s invaliditetom od davnina se prikazuju kao neseksualna bića, a jedna od najstarijih takvih predstava je grčki bog Hefest. Hromi bog postao je predmet šale svima onima koji su se saosećali sa serijskim aferama u koje se upuštala njegova žena Afrodita, jer ko želi da bude u braku sa „bogaljem“, zar ne?
Stereotip o tome da invaliditet onemogućuje seksualnost kasnije će u modernoj kulturi zacementirati Ljubavnik Lejdi Četerli H. D. Lorensa, koji je izrodio Četerlijev sindrom u ionako ejbilističkom svetu. Termin koji se primenjuje kad se smatra da je osoba s invaliditetom izgubila svu seksualnu moć zbog telesnog oštećenja i njen partner mora tražiti seksualno zadovoljstvo sa nekim drugim, ko nema invaliditet.
Takva deseksualizacija osoba s invaliditetom i danas je na snazi. Smatra se da je seksualnost osoba s invaliditetom odvratna ili se fetišizuje, a seksualno obrazovanje izostavlja osobe s invaliditetom. Ova toksična postavka razgranava se na bezbroj strana, a središnje mesto ima infantilizacija.
Osobe bez invaliditeta često tretiraju osobe s invaliditetom kao decu bez moći i autoriteta, priklanjajući se starateljima ili članovima porodice. Seksualizaciju nas vide kao seksualizaciju deteta. Ali mi nismo deca. Mi smo odrasli ljudi, sa seksualnim željama i senzualnošću koju treba slaviti.
Učinci deseksualizacije na živote osoba s invaliditetom su mnogobrojni i nemoguće ih je sve navesti. Teško je razviti zdravo samopouzdanje, jer se ubrajamo u one koji se ne biraju za potencijalne partnere, isključeni smo iz seksualnog obrazovanja koje ne uzima u obzir naše potrebe i sprečeni smo da razvijamo zdravu praksu zbog prekomerne medikalizacije naših tela.
Zbog pretpostavke da nemamo seksualne kapacitete ni interesovanja, često nam se uskraćuju informacije o seksualnosti. To posebno šteti osobama sa intelektualnim invaliditetom. Loše informisani staratelji i roditelji neretko smatraju da je takvo isključivanje u najboljem interesu mlade osobe s invaliditetom, ali to prouzrokuje više štete nego koristi.
Osobe s invaliditetom izložene su većem riziku od seksualnog nasilja i veća je verovatnoća da će biti izložene porodičnom nasilju. To bi se moglo promeniti pružanjem pristupačnog seksualnog obrazovanja koje zadovoljava potrebe osoba s invaliditetom.
Mi smo seksualna bića, bez obzira na to koliko je ta činjenica neugodna osobama bez invaliditeta. Nismo objekti humora niti fetiši. Imamo senzualnost, seksualna ineresovanja, seksualne porive, fantazije i želje.
Dok se neki brinu hoće li slika žene s Daunovim sindromom u donjem rublju ugroziti njenu dobrobit, osobe s invaliditetom oduševljene su što vide naša tela seksualizovana na siguran način. Svi zaslužujemo da se slobodno bavimo svojom seksualnošću, bez osude onih koji kamufliraju ejbilističke stavove patronizirajućom zabrinutošću.
Treba raditi na duboko ukorenjenom ejbilizmu i neodgovarajućim standardima seksualnog obrazovanja da bi se seksualnost osoba s invaliditetom zaštitila i slavila. A fotografije Victoria’s Secret kampanje su važan korak na dugom putu koji je pred nama.
Želim da vidim osobe s invaliditetom kako se šepure po modnim pistama u donjem rublju, upuštaju se u zdrave odnose na televiziji, sijaju na bilbordima.
Neznanje hrani pretpostavku o tome da je prikazivanje seksualnosti osoba s invaliditetom pogrešno samo po sebi, da se radi o zloupotrebi moći, ali verujte mi, ne treba da prestanemo da seksualizujemo osobe s invaliditetom. Treba nam više toga.
Vremenom možemo ugušiti pokušaje društva da ukloni našu seksualnost i osnažiti osobe s invaliditetom da imaju izbor da se bave svojom seksualnošću, ako to žele. Sve što želim je da cela naša zajednica može da viče na sav glas: imamo invaliditet i seksualni smo.
Hannah Shewan Stevens
