Šizofrenija je mentalno stanje koje utiče na način razmišljanja, osećanja i ponašanja, a često iskrivljuje percepciju realnosti.
Nemaju sve osobe iste simptome, a među najučestalijim simptomima su halucinacije, deluzije, socijalno povlačenje, oslabljeno razmišljanje i sećanje, nedostatak uvida i zatupljenost emocije. Oko 20 do 30% osoba obično iskusi samo nekoliko kratkih epizoda, dok je za druge to hronično stanje.
Uobičajene zablude o šizofreniji vode ka stigmatizaciji ovog stanja. U nastavku su neke od najčešćih:
1. Dijagnoza šizofrenije znači podvojenu ličnost
Istraživanje o mentalnim bolestima iz 2008. pokazalo je da 64% američke populacije veruje da osobe koje imaju šizofreniju zapravo unutar sebe imaju dve ili više različitih ličnosti, što jednostavno nije tačno.
Možda je do zabune dovela sama reč šizofrenija. Reč potiče iz grčkog jezika i u doslovnom prevodu znači podeljen um. Iako šizofrenija može da utiče na način razmišljanja, to ne znači da postoji višestruka ličnost.
Disocijativni poremećaj identiteta je bliži karakteristikama podvojene ličnosti i to je potpuno drugačije stanje od šizofrenije (nisu ni u kakvoj vezi).
2. Osobe koje imaju šizofreniju su opasne ili nasilne
Ova zabluda naširoko je popularizovana putem literature, filmova i drugih predstava u medijima. Osobe koje imaju šizofreniju često su predstavljene kao sadisti, nepredvidivi i nasilni, skloni da počine zločin. Činjenica je da većina osoba sa šizofrenijom nije nasilna i veća je verovatnoća da će povrediti sami sebe nego nekog drugog. Često su osobe sa šizofrenijom povučene i preferiraju samoću.
Osobe sa šizofrenijom češće su žrtve nego počinioci nasilja, iako netretiranje ovog mentalnog stanja i zloupotreba supstanci mogu povećati rizik od agresivnog ponašanja.
Kad osoba sa šizofrenijom počini neki zločin, mediji obično u prvi plan stave šizofreniju. Nažalost, ideja o osobama sa šizofrenijom kao opasnim zločincima predugo istrajava i doprinosi stigmatizaciji ove populacije.
3. Šizofrenija se svodi na halucinacije
Iako osobe sa šizofrenijom često imaju halucinacije i deluzije, to nisu jedini simptomi šizofrenije.
Većina ljudi halucinacije shvata kao vizualni fenomen (videti nešto što zapravo nije tu), a halucinacije se mogu javiti i u vidu glasova, mirisa i senzacija na koži (npr. kao da vas je neko zgrabio za ruku).
Deluzija je lažno uverenje koje se samo čini logičnim i uporno opstaje u umu. Čak i kada osoba dobije tačnu i logičnu informaciju, obično će je odbaciti, dozvoljavajući lažnom uverenju da istrajava.
Ipak, osobe sa šizofrenijom mogu imati druge simptome koje većina ljudi ne razume. Niska motivacija, zatupljene emocije, zbrkan i neorganizovan govor, nedostatak želje za socijalnim kontaktima, nemogućnost da se iskažu emocije samo su neki od mogućih simptoma.
Smatra se da je u pozadini ove zablude činjenica da su psihotični simptomi neuobičajeni i zastrašujući većini ljudi koji sa njima nisu upoznati. Zbog toga su halucinacije i deluzije dva simptoma koja privlače najviše pažnje.
4. Ako neko u porodici ima šizofreniju, imaćeš je i ti
Iako je tačno da šizofrenija može da se javi više puta u istoj porodici, ne mora da znači da je nužno da ćete je naslediti.
Neka istraživanja pokazuju da, ako imate blizanca sa šizofrenijom, verovatnoća da ćete i vi dobiti dijagnozu je oko 50%. U slučajevima bliskog srodstva, kao što su roditelji ili braća i sestre, rizik od šizofrenije je oko 10%.
Mnogobrojni faktori, pored genetike, igraju ulogu u uspostavljanju dijagnoze: okruženje, hemijski procesi u mozgu, zloupotreba supstanci.
Okruženje: Kod nerođenih beba koje su bile izložene određenim virusima ili su bile pothranjene pre rođenja, rizik od šizofrenije se povećava, naročito ako je u pitanju period prvog i drugog trimestra trudnoće.
Hemijski procesi u mozgu: Ako postoji nedovoljan nivo dopamina ili neravnoteža glutamina, postoji povećana šansa za šizofreniju.
Zloupotreba supstanci: Postoje dokazi koji ukazuju na to da uzimanje droga koje menjaju um u tinejdžerskom periodu, kao što su LSD ili pečurke, može povećati rizik od šizofrenije. Što je mlađa osoba koja koristi supstance i što ih češće koristi, rizik je veći.
