Polovina odraslih Britanaca se ne oseća prijatno da postavi pitanje o seksualnosti, rodu i invaliditetu, pokazalo je novo istraživanje koje je sproveo YouGov po nalogu Googla. Istraživanjem je obuhvaćeno 3032 odraslih osoba iz Velike Britanije. Pokazalo se da polovina ispitanika koristi internet pretraživače i društvene mreže za postavljanje pitanja o temama koje nisu u direktnoj vezi sa njihovim životnim iskustvom.
Više od trećine (35%) je izjavilo da se najviše plaši da pitaj o seksualnosti i rodnom identitetu, a 26% kaže da im je neprijatno da postavljaju pitanja o invaliditetu.
Rezultati ukazuju i na generacijsku podelu. Dok je polovina ispitanika starosne dobi između 18 i 24 godine izjavila da se osećaju lagodno dok postavljaju lična pitanja, ispitanici stariji od 55 u takvim se razgovorima osećaju najneprijatnije.
Istraživači kažu da rezultati pokazuju da su ljudi radoznali da saznaju više, ali da odgovore češće traže onlajn. U protekloj godini, na Guglu su najučestalije pretrage o tome koliko polova postoji, šta znači queer seksualnost, da li je autizam invaliditet.
Većina ispitanika kaže da odgovore traže na Guglu, jer tamo nemaju straha od osude, niti se plaše da bi njihovo pitanje nekoga moglo uvrediti (pri čemu su žene zabrinutije od muškaraca kad je reč o uvredljivosti).
Istraživanje je pokazalo da je većina takvih strahova bespotrebna. Svaka peta LGBTQ+ osoba izjavila je da bi u većoj meri osećala da može da bude ono što jeste kad bi je drugi direktno pitali koju zamenicu da koriste pri obraćanju, a samo 3% osoba s invaliditetom kaže da bi ih uvredila pitanja o svakodnevnom životu i o tome kako im drugi mogu pružiti podršku.
– Teme kao što su seksualnost, religija i invalidnost su teme kojima ljudi pristupaju obazrivo, pa često ostaju skrivene i smatrane za pristrasne, uz dozu straha da tako pravimo neosnovane pretpostavke o nečijem životnom stilu – kaže profesorka Sofi Skot, direktorka Instituta za kognitivnu neuronauku Univerzitetskog koledža u Londonu.
Važno je postavljati sva ta pitanja, jer tako drugima dajemo do znanja da su nam bitni. Zanemarivanje ima neuporedivo lošiji uticaj na mentalno zdravlje, a pronalaženje zajedničkih oblasti stvara pozitivan uticaj na socijalizaciju i povezanost.
Prfesorka Skot kaže da je važno da ljudi prevaziđu nepisana pravila o tome šta se u razgovorima smatra učtivim, a šta ne, jer je socijalno umrežavanje ključno za našu dobrobit. Uz odgovarajući tonalitet glasa, ona savetuje da se pažljivo razmotri način na koji postavljamo pitanje, tako da se razgovor ne odvija u smeru ispitivanja. Važno je da komunikacija bude dvosmerna, pri čemu obe strane dobrovoljno daju informacije o sebi.
– Takva društvena interakcija na efikasan način doprinosti socijalnoj koheziji, osećaju pripadnosti i jačanju društvene umreženosti. Ako dozvolimo sebi da uživamo u razgovoru, pitanja dolaze spontano. Na kraju krajeva, što više učimo jedni o drugima, time postajemo bliskiji.
Istraživanje je deo Guglove kampanje pod nazivom U redu je pitati. Projekat ima za cilj da podstakne razgovore o temama o kojima se manje govori, pri čemu angažuje poznate ličnosti da jedni drugima postavljaju pitanja o ličnim iskustvima.
