Svetski ekonomski forum (WEF) naglašava tri vodeće barijere s kojima se devojke i žene suočavaju kad je reč o menstrualnoj higijeni: nedostatak svesti, prihvatanje, pristupačnost higijenskih proizvoda. Menstruacija je prirodna, ali stres i stigma mogu prouzrokovati ozbiljne zdravstvene komplikacije pri pojavi prvog ciklusa kod mladih devojaka. Stid, socijalni tabui i sujeverja mladim ženama često uskraćuju fizičko i mentalno blagostanje tokom važnih razvojnih perioda.
U Indiji 71% devojaka nema adekvatne informacije pre dobijanja prve menstruacije, a 88% njih ne koristi higijenske proizvode nego stare krpe, seno ili čak pesak. Žene su podvrgnute rigidnim društvenim normama, štetnim tradicionalnim praksama i tabuima kojima im se uskraćuje kretanje na više nivoa. Da bi se prevazišle postojeće barijere, WEF je napravio nacrt rešenja namenjen vladi, privatnom sektoru i nevladinim organizacijama.
Istraživanja pokazuju da se menstrualno zdravlje žena sa razvojnim invaliditetima posebno zanemaruje. Faktori okruženja često su uzrok tome da ove mlade žene budu nesrazmerno suočene sa dodatnim izazovima, među kojima su i poteškoće u komunikaciji o menstrualnom bolu ili nemogućnost da samostalno koriste higijenske proizvode, bez pomoći roditelja ili staratelja. Zavisno od stepena njihove samostalnosti, stavovi i prakse roditelja / staratelja ključne su za razumevanje kako žene s invaliditetom doživljavaju menstruaciju.
Stigmatizacija invalidnosti u Indiji, u paketu sa društvenim normama u vezi sa menstruacijom, kreira izazovan kontekst. Radi boljeg razumevanja, istraživanje malog obima sprovedeno je u Dehradunu, kako bi se detektovali izazovi s kojima se suočavaju devojke invaliditetom i njihovi roditelji.
Putem delimično strukturiranih intervjua, učesnice istraživanja odgovarale su na pitanja o razumevanju menstruacije, svojim prvim iskustvima, percepciji i stavovima koje su vremenom razvijale o vezi između menstruacije i invalidnosti. Roditelji i staratelji pitani su o uticaju invaliditeta na menstrualni ciklus ćerke i vrstama podrške koja joj je potrebna.
Devojke su svesne menstruacije, ali nisu u stanju da očekuju ciklus svakog meseca. Sve učesnice su svesne šta menstruacija zahteva, ali nisu obaveštene o tome zašto se javlja. Neke devojke povezuju menstruaciju sa nečim lošim, neke je objašnjavaju kao: loše stvari izlaze van. Većina učesnica menstruaciju povezuje sa osećanjima straha i besa, kao i sa osećajem nečeg prljavog. Neke devojke ističu ograničenje kretanja, jer tokom menstruacije ne mogu da uđu u kuću, hram ili kuhinju. Devojke razumeju sve korake menstrualne higijene, a jedna od učesnica izrazila je zabrinutost što se ulošci bacaju u smeće, jer tako đubretari mogu doznati o njenoj menstruaciji. Njenom izjavom podvučeni su drugi nalazi o tome da je menstruacija u očima mladih devojaka povezana sa stidom.
Kao i devojke, većina starateljki ima ograničena znanja o tome zašto se menstruacija javlja i menstrualnu krv doživljavaju kao nečistu. Zbog društvenih normi ni one nisu imale nikakvih informacija pre pojave prve menstruacije, jer roditelji o tome ne razgovaraju sa svojom decom. Nikada nismo rekle majci šta nam se desilo, kako se s tim nosimo, niti smo ikoga pitale za savet. Uočeno je da se takav ciklus nastavlja, jer su mnoge starateljke istakle da ni same nisu videle smisao u informisanju deteta, bilo da su devojčicu smatrale premladom (ne znajući kad je pravo vreme za takav razgovor), bilo da su sumnjale u njenu sposobnost da razume. Na pitanje o autonomiji (sposobnosti devojke da samostalno koristi higijenske uloške), jedna od starateljki kaže: – Nikada to nismo probale, uvek joj ja to stavim. Polovina intervjuisanih starateljki spominje veći stupanj ograničenja u prošlosti (npr. zabrana ulaska u porodični hram). Neredovan ciklus predstavlja poseban izazov, jer nema dovoljno informacije o tipičnim i atipičnim menstruacijama.
Iako je obim istraživanja veoma ograničen, rezultati sugerišu dva velika izazova s kojima se devojke s invaliditetom suočavaju: identifikacija zdrave menstruacije i iščekivanje menstruacije. Devojčice i njihovi roditelji / staratelji edukacije o menstrualnom zdravlju i higijeni procenjuju kao veoma važne. Istraživanje je donelo četiri važne smernice:
- Rana intervencija putem orijentacije na menstrualno zdravlje.
- Standardizovane edukacije namenjene podizanju svesti treba dopuniti konkretnim savetima u skladu sa vrstom i stepenom invaliditeta.
- Uključivanje roditelja / staratelja u edukativne programe može podržati stvaranje menstrualne rutine unapred, kako bi se izbegao stres.
- Trening za mlade devojke za praćenje menstrualnog ciklusa treba sprovoditi u skladu sa specifičnim lokalnim kontekstom.
Neprofitne organizacije igraju važu ulogu u rušenju barijera i podizanju svesti, znanja i moći delovanja za one kojima je to najpotrebnije. Državne subvencije za menstrualne proizvode bile bi dobrodošle. Pristup činjeničnim informacijama i promovisanje bezbednosnih praksi mogu se ostvariti samo smanjenjem stigme.
