Povodom Međunarodnog dana osoba s invaliditetom, koji je ujedno obuhvaćen kampanjom 16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama, Organizacija … IZ KRUGA – VOJVODINA u partnerstvu sa Autonomnim ženskim centrom organizovala je vebinar pod nazivom Nasilje nad ženama i kovid. Vebinar je organizovana u okviru projekta Ženska dimenzija pristupanju Evropskoj uniji – ljudska prava žena u dokumentima i procesima pristupanja EU.
O tome u kojoj meri i na koje načine krizna situacija pandemije povećava rizike od rodno zasnovanog nasilja, govorile su Marija Babović, programska direktorka grupe za razvojnu inicijativu SeConS, Maja Popović, istraživačica Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI) i Ivana Zelić, koordinatorka SOS službe za žene s invaliditetom Organizacije … IZ KRUGA – VOJVODINA. Vebinar je moderirala Tamara Srijemac, novinarka i koautorka emisije Žena u kutiji. Ceo događaj prevođen je na znakovni jezik i prenošen putem fejsbuk lajv strima.
Marija Babović, ekspertkinja za ekonomsku sociologiju govorila je o rasprostranjenost i karakteristikama nasilja nad ženama s invaliditetom u Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope, na osnovu istraživanja koje je predvodio OEBS (2018) i problemima pružanja usluga tokom pandemije kovid-19 na osnovu istraživanja sprovedenog za UN Women ECARO (2020).
Objasnila je da je nasilje manifestacija dugotrajnih istorijskih nejednakih odnosa moći između žena i muškaraca, ukorenjeno u kulturi patrijarhalnih rodnih uloga, segregiranih uloga žena i muškaraca, gde ženske odgovornosti nisu ni vrednovane, ni plaćene, niti imaju moć odlučivanja u realnosti. Nasilje je ekstremno sredstvo da se ta moć očuva i da se žene zadrže u submisivnom položaju. Zvanično prijavljeni incidenti nasilja predstavljaju najmanji i vidljivi deo onoga što o nasilju znamo, specifična istraživanja omogućuju dodatno razotrkivanje mehanizama i rasprostranjenosti nasilja, a najveći deo ostaje skriven ispod vrha ledenog brega, jer većina žena nikada ne progovori o iskustvu nasilja.
Violence Against Women Living with Disabilities in South-East and Eastern Europe
Maja Popović, istraživačica MDRI, predstavila je nevidljive među nevidljivima: žene koje žive u institucijama socijalne zaštite. U periodu pandemije, one su u apsolutnoj izolaciji, bez mogućnosti da komuniciraju sa spoljašnjim svetom, jer su posete zabranjene, a upotreba komunikacionih sredstava ograničena. Sloboda kretanja uskraćena im je do te mere, da im je u određenom periodu bio onemogućn izlazak u dvorište. Osobama u institucijama uskraćene su sve informacije o aktuelnoj situaciji, osim naredbe da ne prilaze jedni drugima, da nose maske i da se ne zna koliko će to trajati. U tim okolnostima, MDRI Srbija osniva neformalnu grupu Žene samozastupnice i pruža podršku ženama u institucijama putem onlajn sastanaka.
Život u instituciji sam po sebi jeste nasilje, osobama na smeštaju ukinuta su sva moguća prava i u redovnim okolnostima, a koliko pandemija usložnjava postojeće stanje, najbolje ilustruju svedočanstva korisnica:
Sada je u domu strašno. To je logor, zatvor. Sad je sve još gore. Ne sme da se izlazi nikako. Niko ne izlazi nigde već jako dugo. Ima da poludimo.
Ti nemaš nikoga iza sebe. Slobodno mogu da kažem, danas te ima, sutra te nema. Vide da si nervozna, da si nešto, odmah pređeš na lekove. I to je to.
Ivana Zelić predstavila je usluge Organizacije …IZ KRUGA – VOJVODINA koje su kontinuirano bile na raspolaganju ženama s invaliditetom pre i tokom pandemije, uz prilagođavanje novim uslovima. Govorila je o dodatnim i slabo prepoznatljivim rizicima kojima su osobe s invaliditetom izložene u periodu pandemije, jer propisane mere zaštite nisu jednako sprovodive za sve. U periodu vanrednog stanja, žene s invaliditetom bile su pod povećanim rizikom od eskalacije nasilja, jer su 24/7 bile izložene nasilnim partnerima ili članovima porodice, uz ograničene mogućnosti da potraže podršku.
Krizne situacije kao što je pandemija pogoršavaju postojeće rodne nejednakosti, a tenzije u porodicama su u porastu, posebno kad su svi prinuđeni da ostaju kod kuće duži vremenski period, što rezultira većom stopom nasilja prema ženama u mnogobrojnim zemljama sveta. Žene s invaliditetom inače su pod većim rizikom od nasilja u odnosu na druge žene, a za vreme policijskog časa i obavezne ili preporučene izolacije, još manje mogu da izbegnu nasilje, posebno ako im uobičajena podrška nije dostupna. Zbog poštovanja mera socijalne izolacije, dom je postao mesto straha za mnoge žene i decu, sa ograničenim kretanjem i finansijama, kao i opštom nesigurnošću koja osnažuje počinitelje i pruža im dodatnu moć i kontrolu. Izmenjen režim rada nadležnih službi, ograničen pristup pravnoj pomoći, savetovanju i drugim hitnim službama, poput alternativnog smeštaja, pogoršalo je rizike sa kojima su suočene žene s invaliditetom.
