Pitali smo žene s invaliditetom kako žive tokom pandemije. Šta proživljavaju od jutra do večeri, kojim aktivnostima ispunjavaju vreme, o čemu razgovaraju same sa sobom ili sa ukućanima, šta se sve promenilo u njihovoj dnevnoj rutini, šta su im najveći izazovi u novonastaloj situaciji i kako ih prevazilaze, koji aspekti njihovog karaktera im olakšavaju ili otežavaju ovu situaciju, šta su im tačke oslonca, postoji li dobra strana ovoga što nam se dešava, šta su novo otkrile o sebi u vanrednoj situaciji, kako izolacija utiče na njihove odnose sa drugim ljudima, šta ih najlakše razbesni, jesu li im dani izolacije predugi ili prekratki, šta će prvo uraditi kad sve ovo prođe…? Tako je na Portalu o invalidnosti nastala instant rubrika Zabeleške iz karantina. U nastavku čitate zabeleške Jelene Radović, diplomirane pravnice i predsednice Udruženja građana Sunce za cerebralnu i dečiju paralizu južno-bačkog okruga Novi Sad. Jelena je autorka i voditeljka motivacionih tribina za podršku osobama s invaliditetom.
Kao da sanjam, moj svet se preko noći promenio. U početku nisam znala šta se dešava, zato što sam na nekoliko dana bila van Novog Sada. Bila sam u banji Kanjiža, gde sam imala terapije, vežbe, hodanje, plivanje… Za dva sata smo morali da napustimo banju zbog nevidljvog neprijatelja kovid 19. Nisam znala šta se dešava, boravak u banji mi je tek počeo, a ja sam već morala da spakujem kofere ne znajući šta me čeka kada otvorim vrata svog stana. Čekala me je izolacija u četiri zida i strah za roditelje koji su rizična grupa. Živim sama sa roditeljima. Sestre imaju svoje porodice i dolaze samo na vrata, kad donose namirnice. Tad jedni drugima šaljemo poljupce i reči podrške.
Dan mi počinje vežbama i osmehom, sledi lična higijena, pa jutarnja kafa sa roditeljima, priča i smeh. Obožavam šale sa svojim ocem koje mi ulepšavaju dane i zbog kojih često plačem od smeha. Sa mamom je sjajno, sprema ukusna jela, zovemo sestre i sestriće, uveče volimo zajedno da gledamo serije.
Nakon jutarnje kafe na redu su vežbe stajanja koje traju sat vremena. Dođem u svoj čarobni svet, a to je moja soba koja mi pruža mir i motivaciju: dovoljno je da pogledam fotografije koje mi ulepšavaju sobu i bude radost u meni. Čitam knjige koje mi mnogo govore, čine me bogatom i mnogo zrelijom, vreme čitanja mi zaista daje snagu. Posle ručka pozovem sestre ili prijatelje, pogledam nešto, objavim neku motivacionu poruku ili fotografiju na društvenim mrežama. Uveče gledam serije i filmove, radim na sebi, trudim se da što manje gledam vesti, jer želim da budem informisana, ali ne želim da remetim svoj mir. Svaki dan pišem, ispisujem stranice svoje treće knjige, kao i razne druge tekstove. Odgovaram na mejlove, vodim grupe sa članovima udruženja, pružamo međusobnu podršku. Uz personalnu asistentkinju Jelenu obavljam razne poslove i aktivnosti za koje mi je potrebna podrška.
Vreme karantina me je ojačalo, shvatila sam da mi samoća nije problem, dokazala sam sebi da moje raspoloženje ne zavisi od okolnosti i drugih ljudi, već samo od mene. Ovaj svetski nevidljvi neprijatelj me je naučio kako da živim u samoći, a da je ne osetim. Zahvalna sam uvek, a sada duplo više, na svemu što mi život pruža, bilo da je to pozitivno ili negativno. Svakog dana izvučem neku pouku ili lekciju i pokušam da steknem neke nove navike.
Nedostaju mi moje aktivnosti, tribine, rad u udruženju, radionice, šetnje pored Dunava. Nedostaje mi baš ta leteća Jelena i fali mi omiljena dnevna vežba, hodanje po rampama. Pre virusa hodala sam pedeset metara , ali danas je moje hodanje znatno slabije, zbog čega sam tužna, ali znam da ću se vratiti svojim koracima, jer je svaki korak za mene velika pobeda.
Ne znam kada će sve ovo biti prošlost, ali znam da treba živeti i sanjati o nekim lepšim danima. Motivacija i osmeh su za mene najbolji lek, uvek ga imam u zalihama bez obzira na okolnosti. Posle ovog karantina prvo ću zagrliti svoje sestriće i zahvaliti svima koji su bili uz mene, a onda idem da vidim Dunav, da uživam u pogledu i da hodam na rampama.
Jelena Radović: Zašto bih se ja loše osećala zbog nerazumevanja drugih?
