Prema vodećim vestima i istraživačkim radovima, korona virus je najopasniji za starije osobe i za one koji žive sa hroničnim bolestima. Ne postoji veća verovatnoća da osobe s invaliditetom budu zaražene virusom ali – kako nas stalno podsećaju – smrtnost je najveća kod onih čije je zdravstveno stanje oslabljeno ili nemaju dovoljno jak imunološki sistem, a mnogi od tih ljudi jesu osobe s invaliditetom.
Korona virus izlaže riziku osobe s invaliditetom i hroničnim stanjima na više različitih načina. Veća je verovatnoća da imaju manje prihoda i da su izloženi siomaštvu, što znači da su pod najvećim udarom ekonomskog uticaja virusa, naročito ako nemaju uslove za plaćeno bolovanje ili za skladištenje hrane. U većoj meri se moraju osloniti na rad i zaradu, zbog čega im je teško da se izoluju radi zaštite, kao i da se opskrbe namirnicama i medikamentima.
Osobama koje imaju hroničnu ili autoimunu bolest neophodna je kontinuirana medicinska nega, na koju neminovno utiču ograničenja i zatvaranja zdravstvenog sistema. Velika je verovatnoća od pojačane anksioznosti: pandemija ima ozbiljan uticaj na mentalno zdravlje, naročito kad su u pitanju osobe sa respiratornim problemima i dijabetesom.
Dok većina pravi zalihe sredstava za dezinfekciju, šta preostaje onima kojima su te zalihe zaista potrebne?
– Koja je svrha da perem ruke 20 puta na dan, ako nemam čime da očistim kolica ili štap?
Lauren Nathan-Lane
U vreme korone, ejbilizam je u procvatu. Kao što aktivisti za prava osoba s invaliditetom proteklih nedelja naglašavaju, nije utešno ako vam se ponavlja da ste u ranjivoj grupi, a istovremeno se ostatak društva razuverava izjavama da virus ubija samo one koji su krhki, stari i hronično bolesni. Uprkos izloženosti riziku i svim navedenim dodatnim komplikacijama, osobe s invaliditetom i hroničnim stanjima isključene su iz mnogih rasprava o virusu, a istovremeno nam se govori da će se većina ljudi oporaviti.
Kao odgovor na to, zajednica osoba s invaliditetom pokrenula je haštag #HighRiskCovid19, kako bi se povećala vidljivost visokorizičnih grupa i kako bi se društvo edukovalo o ejbilizmu. Mnogi od podeljenih postova služe kao podsetnici da izlaskom napolje i odbijanjem da prihvatite uslove socijalne distance, izlažete riziku osobe koje žive sa karcinomom, multiplom sklerozom, cističnom fibrozom, lupusom, bolestima bubrega (lista se nastavlja).
Aktivisti za prava osoba s invaliditetom koriste ovaj trenutak da istaknu da osobe bez invaliditeta i osobe stabilnog zdravlja možda prvi put doživljavaju ono čemu su osobe s invaliditetom i hroničnim bolestima neprekidno izložene: od ograničenog pristupa javnim servisima, do mentalne napetosti koja se javlja u izolaciji. Osobe sa hroničnim stanjima navikle su da ostaju kod kuće više nego što je uobičajeno, da neprestano brinu o mikrobima, da se pitaju kako će ići na posao ili u školu zbog mogućnosti da se razbole.
Jedna od aktivistkinja za prava osoba s invaliditetom iz Bristola primetila je da je tokom poslednje nedelje dobila više velikodušnih ponuda da joj se dostavi hrana nego u proteklih 18 godina. Konverzacije koje se odvijaju onlajn izazivaju konfliktna osećanja.
– Kao osoba koja je vezana za kuću (mrzim tu frazu), primetila sam da osobe bez invaliditeta sada koriste taj izraz na društvenim mrežama i bilo mi je muka. Na moj život neizmerno utiče to što mi spoljašnji svet nije pristupačan, naročito kad je reč o nefleksibilnom zakazivanju medicinskih termina na daljinu, edukaciji i zapošljavanju. Vidim da sve što je oduvek bilo nemoguće odjednom postaje moguće… i to je dobro, to je uzbudljivo i to zaista, zaista boli.
@invalid__art
Socijalni model invalidnosti objašnjava da invaliditet sam po sebi nije ograničavajući faktor, nego je to nedostatak društvenih mogućnosti za one koji drugačije funkcionišu, kao i negativni stavovi prema invaliditetu i različitostima. Mnogi primećuju kako uticaj korona virusa jasno ilustruje ovu ideju.
– Moja škola uprvao je počela da radi onlajn. Prošlog meseca napustio sam školovanje, jer mi je rečeno da nije moguće da parcijalno pohađam onlajn nastavu zato što imam invaliditet i povremeno koristim asistenciju.
@jocyofthedragon
U odgovoru na korona virus, postalo je moguće sve što je osobama s invaliditetom uskraćivano: zapošljavanje, pristup, fleksibilno radno vreme ili rad od kuće. Organizacije i pojedinci mogli bi još jednom da preispitaju kako su se odnosili prema osobama s invaliditetom i hroničnim stanjima i koliko su osporavali njihova bazična prava.
– Važno je da poslodavci zapamte da su osobe s invaliditetom decenijama zahtevale mogućnost da rade od kuće. Hajde da u ovome vidimo priliku za zapošljavanje osoba s invaliditetom, da kreiramo politike rada na daljinu koje će trajati i nakon pandemije. Mnoge osobe s invaliditetom nemaju mogućnost da rade, jer poslodavci kreiraju barijere, a ne zato što nam tela ne dozvoljavaju da radimo. Profesionalci smo u radu od kuće.
Charis Hill
Potrebno je da promenimo obrasce ponašanja i da ne gubimo iz vida kako pristupamo osobama sa vidljivim i nevidljivim invaliditetima. Pitajte osobe s invaliditetom kako ih možete podržati. Možemo promeniti način razmišljanja. Ovo je trenutak kada kao društvo mnogo toga možemo naučiti iz iskustava osoba s invaliditetom: kako se nositi sa izolacijom, kako svesno razmišljati o sopstvenom zdravlju i zdravlju drugih ljudi.
Amelija Abraham
