Pored arhitektonske pristupačnosti, šta sve pozorišta mogu da urade kako bi predstave bile pristupačne osobama sa različitim vrstama invaliditeta?
Za osobe sa oštećenjem vida
Mnoga pozorišta širom sveta počela su da obezbeđuju taktilne ture neposredno pre predstava i zvučne opise tokom izvođenja, što ih čini pristupačnim za slepe i slabovide osobe. U okviru taktilne ture, posetioci mogu da prošetaju scenom, da dožive okruženje i rekvizite, da se sretnu sa glumcima i porazgovaraju sa njima, da osete teksturu kostima i perika. Kad na taj način istraže scensku postavku, mogu da je vizualizuju. Zvučni opis dešavanja na sceni obezbeđen je putem prijemnika sa jednom slušalicom. Prenos predstave može da se odvija uživo, ili je unapred snimljen. Zvučni opis emituje se između dijaloga glumaca i za vreme pauze. Dešavanja na sceni verbalizuju posebno obučeni komentatori, koji treba detaljno da objašnjavaju scenu i sve promene na njoj. U nekim pozorištima, gledaoci se mogu pridružiti glumcima na sceni i po završetku predstave.
Za osobe sa oštećenjem sluha
Za osobe oštećenog sluha mnoga pozorišta u svetu obezbeđuju titlovane predstave, kao i prevod na znakovni jezik, a neka pozorišta su opremljena pomoćnim slušnim uređajima. Titlovi se mogu prikazivati na samoj sceni, ili na monitorima ugrađenim na zadnji deo sedišta. Osobama oštećenog sluha pristupačnije su predstave sa mnoštvom vizualnih elemetana, koje uključuju svetlosne efekte, bogatu scenografiju i koreografiju.
Za osobe sa autizmom
Da bi se pozorišna predstava prilagodila osobama s autizmom, neophodno je da pozorište sarađuje sa stručnjacima za autizam, kao i sa osobama s autizmom koje će prokomentarisati originalnu postavku i predložiti promene. Najčešće se promene odnose na zvuk, svetlo i buku. Zvuk u predstavama koje su pristupačne osobama s autizmom ograničen je na 90 decibela, a na raspolaganju su i slušalice za smanjenje buke. Osvetljenje se obično smanjuje za 30 posto, a stroboskopska svetla se ne upotrebljavaju (jer postoji rizik da kod nekih osoba to bude okidač epileptičnog napada). Sve ono što je iznenađujuće na sceni, na primer, neočekivano zamračenje, treba ublažiti. Preporuka je da unapred pripremljeni opisi svega što će se dešavati na sceni budu dostupni publici, roditeljima i pratiocima, uz posebna upozorenja o značajnim promenama na planu svetla i zvuka. Scenario predstave se ne menja. U nekim pristupačnim pozorištima publici su na raspolaganju volonteri koji imaju iskustva u radu sa osobama s autizmom. Volonteri su tu da asistiraju gledaocima ukoliko je potrebno pronaći put do toaleta, lifta ili tihe sobe.
