Krajem novembra, u okviru večeri poezije bez dlake na jeziku, Poetarium, korisnice personalne asistencije čitale su zajednički napisanu pesmu o personalnoj asistenciji pod nazivom Bez asistencije nema egzistencije. Pesma govori o svakodnevnom životu uz personalnu asistenciju, a napisana je tokom svojevrsne onlajn mesindžer pesničke radionice. Pored toga što je pesma o personalnoj asistenciji predstavljena javnosti, tokom Poetariuma u okviru akcije Podrži izbor za samostalni život, koju organizuje Centar Živeti uspravno, posetioci su imali priliku da kupe knjige koje su donirali različiti izdavači, kako bi podržali pravo na izbor i samostalan i aktivan život osoba sa invaliditetom. Sav prihod usmeren je na servis personalne asistencije.
O nastanku prve pesme koja na našem jeziku tematizuje personalnu asistenciju, o procesu zajedničkog pisanja i atmosferi Poetariuma u okviru kojeg je pesma prvi put javno pročitana, saznajemo iz prve ruke, od Siniše Tucića i Dragane Marković, voditelja poetske radionice i aktivista za prava osoba s invaliditetom ispred Centra Živeti uspravno.
Kako je pokrenuta onlajn mesindžer pesnička radionica?
Siniča Tucić (ST): – Radionica je pokrenuta za vreme pripreme akcije za prikupljanje sredstava za personalnu asistenciju. Ali, naša ideja nije samo prikupljanje sredstava. U svakoj svojoj akciji Centar Živeti uspravno postaje ad hoc kulturni centar koji organizuje pesničke večeri, koncerte, performanse, tribine, projekcije filmova, čime bogati kulturnu ponudu grada. Akcije smo organizovali u knjižari Bulevar books, Crnoj kući CK13, Svilari, Kulturnom centru Novog Sada, Galeriji Matice Srpske, Progonsu AKA kod Tome… U događajima su učestvovali: poznati novosadski književnik i dobitnik NIN-ove nagrade Slobodna Tišma; pesnikinje Maja Solar i Jelena Anđelovska; pesnici Stevan Bradić, Miloš Zubac i Nemanja Nešić; književnik Dušan Vejnović; sociolog i kolumnista lista Danas, Aleksej Kišjuhas; književnica Marijana Čanak; glumice Tanja Josić i Olga Simić; novinarka Vesna Farkaš; aktivistikinja i spisateljica Slađana Ljubičić, koja je osmislila ideju o doniranju i prodaji knjiga za samostalni život i personalnu asistenciju. Pošto je Poetarium pesnička manifestacija, došli smo na ideju da publici kroz pesmu predočimo šta znači personalna asistencija i kako izgleda svakodnevni život uz personalnu asistenciju. Mislim da je to prva pesma na našem jeziku koja za temu ima personalnu asistenciju.
Dragana Marković (DM): – Sve je počelo kao neka vrsta eksperimenta. Kako na Poetariumu svako čita svoje pesme, Siniša nas je pokrenuo i predložio da u okviru naše akcije, a u skladu sa dešavanjima na Poetariumu, i mi učestvujemo u programu i predstavimo se pesmom. Bilo nas je više i usklađivanje termina okupljanja i obaveza je dosta komplikovano, tako da je onlajn radionica bila sasvim logična opcija.
Ko su bile učesnice?
ST: – Učesnice su bile korisnice personalne asistencije Ljiljana Čakmak, Tatjana Stojšić Petković, Marija Vrebalov, Senka Nenadov, Marija Obrovački, Dragana Marković. I ja sam učestovao u zajedničkom pisanju, iako trenutno nisam korisnik personalne asistencije. Pesma je nastajala putem onlajn mesindžera i zajedničkim pisanjem smo pokušavali da opišemo jedan dan života uz personalnu asistenciju. Iako je pesma imala aktivistički karakter, došli smo do sjajnih jezičkih rešenja, a pesma koju smo izvodili Senka Nenadov, Dragana Marković i ja, uz podršku Jelene Sekulić i Jelene Sokref, spontano je dobila ritam prave slem poezije koja komunicira sa publikom.
Kako se odvijao proces pisanja unutar radionice?
DM: – Zadatak je bio da svako napiše neku uobičajenu situaciju iz života uz asistenciju ili neku misao, stih, sliku koja je važna i koja može da predstavi neophodnost asistencije i nemogućnost funkcionisanja bez nje. Ređali su se stihovi i slike, koje je posle nekoliko dana Siniša složio u pesmu, a ja sam ih malo presložila i – eto pesme. Pošto mi sami svaki dan živimo ono o čemu smo pisali, pesma nam je bila dovoljno jasna, izazov je bio videti da li će ljudi, koji se možda prvi put susreću sa personalnom asistencijom, shvatiti o čemu se radi. Sudeći po uspešnosti akcije, čini se da jesu.
ST: – Putem chata pisali smo stihove koji opisuju svakodnevni život uz personalnu asistenciju: od ustajanja iz kreveta, preko ispijanja kafe i izlaska iz kuće, do odnosa prema partneru, roditelju, komšiji, prijatelju. Različiti pesnički glasovi su davali različite i tematske i poetičke okvire pesmi. Tokom dopisivanja uspeli smo da uspostavimo ritam pesme. Učesnica radionice, studentkinja filozofije, Senka Nenadov, poigravajući se Sartovom maksimom da egzistencija prethodi esenciji, u naslov je sažela odgovor korisnica da i egzistenciji i esenciji prethodi personalna asistencija. Svojim buntovnim stihovima, pesnikinja Marija Obrovački objasnila je zašto ne segregacija/izolacija već komunikacija/asistencija. Marija Vrebalov, koja na svom fejsbuk profilu piše sjajne autobiografske zapise, deleći sa svojim fejsubuk pratiocima najuzbuljivije životne trenutke, stavila je akcenat na slobodu organizacije dana, a Tatjana Stojišić Petković, instruktorka smeh joge, pisala je o svakodnevnim porodičnim obavezama. Ljilljana Čakmak, koja redovno posećuje Jazz festival, uvela je u pesmu džez kao ritam dana. Profesorica engleskog, Dragana Marković, opisala je jutro sa personalnom asistencijom i posložila u pesmu sve je napisano. Moje stihove nek otkrije neko drugi.
Po čemu je zajedničko pisanje teže ili lakše od individualnog rada na tekstu?
ST: – Zajedničko pisanje je kreativni proces u kojem pesnik ili pesnikinja nije usamljeni pesnički subjekt koji sedi u svojoj sobi i želi nešto da poruči svetu. Stvaranje je igra sa nepredvidljivim krajem i šamar pesničkom egu, kako je to napisao jedan novosadski pesnik.
DM: – Zajedničko pisanje je svakako izazov, nešto što ranije nismo radili. Vama je na umu jedno, a neko unese potpuno drugu temu za koju shvatite da je jednako važna. Interesantno je uskladiti različite načine izražavanja i pisanja. Bilo je prostora za još rada na pesmi, ali za prvi put, svakako je zanimljivo.
Kako je uspostavljena saradnja Centra Živeti uspravno sa Poetariumom?
DM: – Centar i Poetarium imaju zajedničkog prijatelja – Sinišu, koji je više puta čitao svoje pesme na Poetariumu, pa poznaje koncept događaja, a isto tako je veoma dobro upoznat sa radom Centra. Na jednom od događaja u okviru akcije Podrži izbor za samostalni život, dobio je ideju da bi nešto slično moglo da se organizuje i u okviru Poetariuma. Nas nekoliko je odmah prihvatilo predlog, a ideje o načinu realizovanja akcije nizale su se spontano.
ST: – Manifestacija Poetarium održava se već sedam-osam godina na različitim mestima u Novom Sadu. Sve je osmislio voditelj Poetariuma i novosadski pesnik Nikola Orovec. Na Poetarium se prijavljuju pesnici različitih poetskih usmerenja koji u duhu slem poezije nastupaju pred publikom. Kontaktirali smo Nikolu i saradnja je iz prve bila dogovorena. Poetarium je manifestacija koja opstaje na entuzijazmu organizatora i nije podržana ni od jedne kulturne institucije. Ponosan sam da jedan događaj kao što je Poetarium, koji pripada sferi alternativne i nekomercijalne kulture, može da doprinese peronslnoj asistenciji u Novom Sadu. Od prodaje knjiga sakupljeno je 7.000 dinara. Realizaciji akcije su posebno doprinele Zorana Pavlica, Jelena Sokref i Aleksandar Stojković.
Po čemu ćete pamtiti akciju Podrži izbor za samostalni život u Poetariumu?
DM: – Po dobroj energiji i atmosferi, pre svega. Po sjajnim pesnicima i nekoliko još sjajnijih izvedbi pesama. Po energiji prihvatanja i neosuđivanja, po nekom podrazumevanom konceptu da je podrška važna, ne samo kada se radi o osobama s invaliditetom, nego uopšte, u najrazličitijim životnim situacijama.
ST: – Poetarium ću pamtiti po debitantskim nastupima pesnikinja Marije Obrovački i Jelene Sekulić, kao i po sjajnim nastupima iskusnih izvođača slem poezije. Nikola Oravec, voditelj Poetariuma, izveo je duhovitu pesmu o trudu i promašajima, Nenad Ignjatović, koji je na Evropskom slem kupu u Budimpešti osvojio 6. mesto, sjajno je slemovao o starim kreka pećima, a Bojan Samson i Asja Papuga izveli su na srpskom i rusinskom jeziku pesmu poznatog novosadskog neoavangardnog pesnika Vojislava Despotova. Pamtiću ga i po toploj atmosferi i prodaji knjiga novosadskih izdavača koji su svojim izdanjima donirali akciju. Posebno bih zahvalio Alenu Bešiću, uredniku izdavačke delatnosti Kulturnog centra Novog Sada, koji nam je za ovu priliku dostavio nova izdanja pesničkih knjiga, koje su posetiocu kupovali i time podržali pravo na samostalni život i asistenciju.
Naredne akcije i dešavanja koja možemo da najavimo?
DM: – U planu je još događaja u okviru akcije Podrži izbor za samostalni život, pošto je neophodno održati kontinuitet usluge do marta meseca sledeće godine, kada će ona biti kontinurano i namenski finansirana od strane Grada, što je veliki napredak, a takođe, neophodno je obezbediti personalnu asistenciju korisnicima/cama kojima je ona neophodna duže od 8 sati dnevno (40 sati nedeljno), što još uvek nije predviđeno Gradskom odlukom o socijalnoj zaštiti. Informacije o predstojećim događajima objavljivaćemo na našoj FB stranici i u FB grupi Personalna asistencija – CŽU.
U Sinagogi će u sklopu Božićno-novogodiših koncerata biti organizovano veče ruskih romansi. Koncert je zakazan za 27. decembar u 19 časova. Učestvuju Senka Nedeljković, Vesna Aćimović i Goran Strgar.
Bez asistencije nema egzistencije
Ustali ste?
Palite cigaretu?
Misli su vam gde?
Šta obući za posao?
Nokat je pukao.
Razmišljam.
Kako do kupatila?
Bez obzira pored koga se budim
Hoću li imati asistenciju sutra?
Budim se…
Zbacim sliku sna sa sebe
I odlučim da promenim svet
Svet koji je u meni,
Svet koji je u tebi,
Svet koji se stalno menja.
Ponekad nesnosan, ponekad prekrasan..
Bez personalne asistencije nema egzistencije!
Hoću da ustanem iz kreveta,
Hoću da popijem kafu onako kako volim,
Obučem omiljeni kaput
I krenem u dan.
Hoću da me partner svlači, a ne oblači!
Život nije projekat i institucija nije opcija – zato
Personalna asistencija!
Ne treba mi naklapanje
Prijatelja, partnera, komšinice, drugarice, roditelja.
Želim sama u novi svet
Želim slobodu, od jutra do sutra
Želim dan po svojoj meri!
Uz asistenciju da ostvarim svoje snove.
Stanem,
A želim da nastavim putanju!
Neko mi uskraćuje izbor,
Slobodu, asistenciju!
Ne izolacija, segragacija
Već komunikacija, deinstitucionalizacija
Život je realizacija,
A pokret asistencija.
Treba dete da pokupim iz škole
Treba kod lekara
Treba kod zubara!
Treba majci da odnesem ručak
Treba otići na posao,
održati radionicu.
Uz asistenciju znam kako.
Kroz život uzdignute glave
bez poena i slave
asistencija je od toga više
uz nju se diše.
Ja menjam svet
Svet menja mene
Džez je ritam dana
Džez je inspiracija
Nepokret pretvaramo u pokret
Bez asistencije nema egzistencije!
