Od svih oblika nasilja, psihičko nasilje postaje najuobičajenije, a ujedno ga je teško prepoznati i dokazati, jer ne ostavlja vidljive tragove, zbog čega najčešće ostaje neprijavljeno.
Kada se neko ponaša na način koji stvara emocionalni bol i patnju, to jeste nasilje. Emocionalna teskoba manifestuje se na različite načine, kao što su uznemirenost, nervoza, strah, tuga. Čin psihičkog nasilja može biti verbalan i neverbalan. Verbalno psihičko nasilje posmatrač može lako identifikovati kao: verbalno uznemiravanje, vikanje, manipulaciju.
Verbalno psihičko nasilje često se odigrava u institucijama, medicinskim ustanovama, domovima za stare… kada neko od osoblja:
- viče na korisnika/ korisnicu usluge (smeštaja, podrške);
- preti;
- zastrašuje;
- naziva pogrdnim imenima, vređa;
- obraća se odrasloj osobi kao da je dete;
- posramljuje je pred drugima;
- čini da se oseća krivom ili uznemirenom;
- okrivljuje osobu.
Neverbalno psihičko nasilje je drugi oblik psihičkog nasilja koji je teže detektovati, a stvara osećaje izolacije, bespomoćnosti, straha. Neki primeri:
- podvrgavanje tihom tretmanu;
- ignorisanje;
- izolovanje od drugih;
- zabrane razgovora i izlaska;
- ograničavanje pristupa hrani, vodi, kupatilu;
- tretiranje odraslog kao da je dete;
- oduzimanje ličnih stvari.