Nikola Živanović, aka MC Džoni, piše tekstove za rep muziku i višestruki je međunarodni prvak u šahu. Kako se kombinuju te dve discipline? Tako što rep detektuje probleme, a šah rešenja. U saradnji sa mladim rep izvođačima širom Srbije, Nikola je do sada snimio oko četrdeset pesama i tri spota. Ima dvadeset jednu godinu. Živi, stvara i nastupa u Zaječaru.
Stih koji te najbolje opisuje?
– Ja sam sve u šta nikad nisi verov’o,
ja sam reper koji nikad nije repov’o!
Da na jedan dan možeš da budeš nešto drugo, a ne Nikola, šta bi bio? (Drvo, mineral, stona lampa… bilo šta.)
– Voleo bih da budem ptica, da mogu leteti, da mogu otići bilo gde, a da mi pri tome moje teške noge nisu potrebne.
Šta te najlakše razbesni?
– Laž! Laž ne podnosim. Bolje bolna istina nego lepa laž.
Kad si poslednji put iznenadio samog sebe i čime?
– Trudim se da svakog dana iznenađujem sebe malim ali vrednim pomacima. A poslednji put, pa možda novim pesmom i novim spotom, iskreno, ispalo je iznad mojih očekivanja.
Sećaš li se prve pesme koju si ikada napisao? Kad je to bilo, čime je inspirisana, kome si je prvo dao na čitanje?
– Da, bilo je davno, pre 7 – 8 godina, ne znam tačno. Bila je jako kratka, ali veoma emotivna i inspirisana nekim teškim trenucima u mom životu. Zvala se Ja sam i dao sam svojoj majci da je prva pročita.
Koji muzičari i tekstopisci su uticali na tvoj kreativni razvoj i stil?
– Vukašin Todorović, Brut. On je moj idol. Po mom skromnom mišljenju, najrealniji i najinteligentniji reper na Balkanu.
Kako bi nekome iz zajednice gluvih objasnio šta je rep i po čemu se razlikuje od drugih muzičkih žanrova?
– Hip hop je pre svega način života i spoj više umetnosti. Jedna od njih je i rep muzika, koja ima specifičnu moć da na najbolji način opisuje život i sve što nas okružuje, da pokretima i iskrenim emocijama dira srca i duše ljudi, mnogo više od ostalih vrsta muzike.
Da ti se ukaže prilika da provedeš veče sa nekim od svetski poznatih muzičara, ko bi to bio i šta bi sve želeo da ga pitaš?
– Nažalost, onaj sa kojim bih voleo provesti vreme nije više među nama. Tupac! Najveća legenda hip hopa!
Kad posmatraš nečiji nastup na sceni, koje tri stvari prvo primetiš?
– Najbitnije su mi emocija, energija i iskrenost koju izvođač tokom nastupa prenese publici.
Na koji način scenska interpretacija doprinosi razumevanju tvojih tekstova?
– Kao i u ostalim vrstama muzike, scenska interpretacija oslikava sam smisao pesme i pomaže ljudima da je bolje shvate.
Kako šah i repovanje idu zajedno? Da li se ukrštaju i, ako da, koja je to presečna tačka koju si otkrio baveći se i jednim i drugim?
– I jedno i drugo je umetnost. I, što je najlepše, i u šahu i u rep muzici imate svu slobodu ovog sveta. Sami tražite svoj stil i sami stvarate. Rep muzika vam hrani dušu, govori o svim trenucima u životu i svim problemima u njemu. A šah vas uči da razmišljate mnogo dublje i da uvek tražite najbolje rešenje iz neke situacije.
Reci nam nešto o pisanju muzike za film Hoću da neću. Kako se odvijala ta saradnja i zašto ti je važno da budeš angažovan na polju prevencije nasilja u vezama?
– Drago mi je što sam učestvovao u jednom takvom veoma značajnom projektu, pre svega za omladinu. Ja sam radio tekst i muziku pesme Ne diži ruku na devojku, koja ide tokom celog filma Hoću da neću. Smatram da niko ne treba da trpi nasilje u vezi, bilo ono fizičko ili psihičko. Nasilju treba stati na put odmah, u startu.
Koliko te nervira kad novinari napišu uprkos invaliditetu on… završava škole, piše, živi?
– U početku me nervirao, jer ja sebe smatram potpuno zdravom osobom, ali vremenom sam shvatio da novinari to pišu samo da bi privukli više čitalaca, tako da više ni ne obraćam pažnju na to.
Kad bi imao moć da promeniš jednu stvar u gradu Zaječaru, šta bi promenio?
– Promenio bih dosta toga, ali ako moram izabrati samo jednu stvar, reći ću da svako radi ono što treba da radi. Tada bi stanje u gradu, kao i u Srbiji generalno, bilo mnogo bolje.
Na čemu trenutno radiš?
– Trenutno radim na nekoliko novih pesama.
Da možeš da otputuješ u budućnost, šta bi te zanimalo da doznaš o svom životu u 2029. godini?
– Ništa, jer kada bih znao šta me čeka u budućnosti život mi ne bi bio zanimljiv.
