Kad živite s invaliditetom, poznate su vam stvari koje osobe bez invaliditeta ne kapiraju. Na primer, neko ko koristi kolica ne mora uvek da ih koristi i zapravo nema ničeg šokantnog ako vidite da neko ustaje iz kolica.
Ne postoje dve iste osobe s invaliditetom, ali ih uniformišemo stereotipima, nerazumevanjem, pitanjima o invaliditetu i plitkim predstavama u holivudskim filmovima, u kojima po pravilu glume osobe bez invaliditeta.
Aktivistkinja Imani Barbarin iz Pensilvanije, podstaknuta novim filmom The Upside, u kome osobu s invaliditetom glumi Bryan Cranston, napisala je:
– Industrija zabave profitira na pričama o invaliditetu, držeći osobe s invaliditetom po strani. Ironično je što na ekranima stalno gledamo priče o tome kako osobe s invaliditetom mogu sve, a opet njihovo opravdanje što nas ne zapošljavaju (da glumimo u tim pričama) glasi: – Vi to ne možete.
Predstave osoba s invaliditetom često su jednodimenzionalne i lišene nijansi u kojima svako od nas živi svoj život. Zapošljavanje osoba s invaliditetom i dopuštanje da budemo umešani u sopstvene narative doprinelo bi multidimenzijalnim glasovima.
Drugi su počeli da odgovaraju na haštag, deleći ne samo ono što osobe s invaliditetom znaju, nego i ono o čemu osobe bez invaliditeta ne misle, niti razumeju, zbog različite percepcije. Haštag #ThingsDisabledPeopleKnow svedoči o znanju koje osobe s invaliditetom imaju, kakvo se može steći samo životnim iskustvom, dajući im mogućnost da kreiraju sopstvene predstave, da ih međusobno dele i otkrivaju.
– Ne volimo da prihvatamo pomoć, jer od toga uvek pravite veliku stvar.
– Pobrini se da izgleda kako imaš dovoljno invaliditeta da bi ti ljudi poverovali, ali ne i previše invaliditeta da te ne bi gledali kao teret.
– Ako ste plus-sajz osoba, šta god da vam se dešava i šta god da vam je potrebno, to je zbog vaše težine.
– U očima društva, ili smo jadnici ili inspiracija. Ništa između.
– Kada govoriš o tome kako je biti osoba s invaliditetom i zastupaš svoja prava, uvek će se pojaviti neko bez invaliditeta da pita: – A šta je tvoj invaliditet? Kao da moraš da dokažeš sopstveno iskustvo otkrivanjem ličnih i intimnih detalja.
– Ne izgleda mi kao da imaš invaliditet i ne smatram te osobom s invaliditetom nisu komplimenti.
– Ljudi stalno zaboravljaju na pitanje pristupačnosti. Čak i ako im pošaljete mejl i pozovete ih da to triput proverite. Onda se pojavite tamo i ispostavi se da ipak ne možete da učestvujete. Očekuje se da oprostite onome ko je zaboravio i da samo kažete: – Nema veze, drugi put.
– Naravno da pristupačno za korisnike kolica ne mora da znači da zaista jeste pristupačno.
– Šta se desilo nije dobar način da započnete razgovor sa strancem.
– Neprestano smo pod optužbama da simuliramo invaliditet, zbog uskog i netačnog shvatanja invalidnosti. Ako smo nezavisni, srećni i smaopouzdani, sigurno lažemo, jer se to ne uklapa u sliku koju društvo kreira o osobama s invaliditetom.
