Nijedno dete ne dolazi sa priručnikom na temu kako da me odgajate. Kao roditelji, suočavamo se sa krivinama na putu kojim idemo. Kada odgajate dete s invaliditetom, na putu je više barikada i krivina nego inače. Često se osećate kao da vozite bez nekog određenog smera, trudeći se da ne sletite s litice.
Znam za te izazove, jer sam i ja majka na putu odgoja deteta s invaliditetom. Iako to ume da bude uzbudljiva vožnja, sa neverovatnim uspesima, put je džombast i često izolovan.
Ono što mi je pomoglo, jeste povezivanje sa drugim roditeljima i prikupljanje saveta od onih koji su tim putem prošli pre mene. Naučila sam da ne moram da budem sama u tome, jer postoje drugi koji mogu da mi rasvetle put i da mi pokažu kako da pređem određene prepreke.
Ovo su neki saveti koje delim kao roditelj roditelju, za pomoć na putu:
Odredite kapitena ekipe
Ko je vodeća osoba u brizi za vaše dete? To je osoba koja će pregledati sve procene i testove, ukazivati na probleme i pomagati vam da zastupate svoje dete. Često je u toj ulozi pedijatar, specijalista ili porodični lekar, zavisno od stanja deteta. To je osoba koja holistički gleda na potrebe deteta, umesto fokusiranja na samo jedan od elemenata celokupne brige.
Prihvatite dijagnoze s razumevanjem
Za neke roditelje je najteže što se njihovo dete etiketira. Potrošila sam mnogo vremena boreći se protiv dijagnoza. Sve dok nisam naučila kako one mogu da budu od koristi mom detetu. Mnoge dijagnoze su povezane sa pronalaženjem odgovarajuće terapije ili grupa podrške. Bez dijagnoze ostajete bez podrške. Potrebno je da razumete koju dijagnozu dete ima, šta ona tačno znači i kakvi sistemi podrške postoje. Deca s invaliditetom često dobijaju više od jedne dijagnoze. Dete s autizmom može da kasni u razvoju govora i potreban mu je logoped; može da ima poremećaj senzorne integracije zbog čega mu je potreban lični pratilac; za motoričke poteškoće potrebna je fizikalna ili okupaciona terapija. Svaka od tih terapija zahteva zasebne procene i dijagnoze, kao dodatak osnovnoj dijagnozi autizma.
Budite deo zajednice
Osnažujuće je povezati se sa drugim roditeljima i negovateljima koji odgajaju decu s invaliditetom. Ako živite u velikom gradu, verovatno postoje udruženja roditelja dece s invaliditetom. Ako ste u manjoj zajednici, potražite druge roditelje, jer se sigurno suočavate sa sličnim izazovima i odlazite kod istih zdravstvenih profesionalaca. Pronađite onlajn grupe podrške, gde možete postavljati pitanja i povezati se sa ljudima bez obzira na lokaciju. Utešna je i sama činjenica da niste sami.
Prepoznajte sopstvene granice
U nekim danima, osećamo se kao da možemo osvojiti svet. U nekim drugim danima, sve što hoćemo je da se zavučemo u krevet, da se pokrijemo preko glave i dobro se isplačemo. Više ne mogu ni nabrojati koliko puta mi se to dogodilo. I to je u redu. Ne možemo uvek biti u središtu bitke. Kada se potrošimo, treba nam vremena za oporavak. Imate važnu ulogu u odrastanju svog deteta. U nekim danima, potrebno je da ste sasvim usredsređeni na tu ulogu. Dozvolite sebi da živite dan po dan i da povremeno istupite iz bitke. Uvek ćete imati novu priliku da budete podrška svom detu. Niste sami. Možda idemo različitim putevima, ali smo svi na istom putovanju. Osećamo vaše frustracije i slavimo uspehe vašeg deteta.
Cynthia Lockrey
Izvor: https://themighty.com