Šesta u nizu fokus grupa koje Organizacija …IZ KRUGA – VOJVODINA sprovodi u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija UNFPA, na prikupljanju podataka o iskustvima žena s invaliditetom na planu ostvarivanja seksualnih i reproduktivnih prava, u okviru projekta Autonomija, glas i učešće osoba sa invaliditetom u Srbiji podržanog kroz Partnerstvo Ujedinjenih nacija za prava osoba sa invaliditetom (UNPRPD), održana 22. avgusta u Udruženju distrofičara Zlatiborskog okruga u Užicu.
Na fokus frupi učestvovalo je 13 žena sa stečenim i urođenim motornim invaliditetom. Među učesnicama je najviše neudatih žena bez dece (9). Dve žene su udate, jedna živi u vanbračnoj zajednici, a jedna je udovica. Po jedna žena ima jedno dete, odnosno troje dece, a dve žene imaju po dvoje dece.
Prvi znak ženstvenosti za većinu ispitanica je početak menstrualnog ciklusa. Mahom je inicijacija u ženskost propraćena neznanjem i bolom. Kada su žene dobijale informacije o ciklusu, prvenstveno su bile upozorene na neminovnost bola, a potom upućene na rizike zbog same činjenice da su žene. Najčešće, menstruacija je doživljena kao alarmni sistem:
– Sad malo povedi računa!
– Sine, zapamti da si sad formirana devojka. Nemoj se upuštati u bilo kakve avanture i sve to.
– Sad si to dobila, sad pazi! Ako šta uradiš, vidi te neko u bolnici, znači, ostaneš trudna, idi u Đetinju!
– Pazite se, sad kad dobijete, morate se čuvati!
– Pripazi se sad, možeš ostati trudna, dobro razmisli šta radiš, s kim radiš, šta želiš, šta ne želiš.
Upozorenja koja se odnose na neželjenu trudnoću, kao i prebacivanje potpune odgovornosti (na granici sa krivicom) isključivo na žene, deo je globalnog ženskog iskustva. U životima žena s invaliditetom, željene trudnoće takođe su nepoželjne. Umesto pouzdanih medicinskih saveta, ženama s invaliditetom u ginekološkim ordinacijama plasiraju se informacije zasnovane na predrasudama, poruke koje osuđuju i osujećuju njihove samostalne izbore.
– Bilo je lekara koji su rekli: Da li si ti normalna?
Neretko umesto žene lekari pred sobom vide dijagnozu, pa joj se tim imenom i obraćaju. Sama činjenica da žena ima invaliditet u očima lekara zamagljuje njenu seksualnost i reproduktivna svojstva.
– Bilo je jako teško ubediti sebe da nije nasledno, jer ja sam takozvana… Ja sam čista cerebrala.
– Gledajući celokupnu Vašu situaciju, jer nemate jednu dijagnozu, nego imate više, ja nisam za to. Kako se Vi odlučite, to je na Vašu odgovornost, ali ja Vam ne bih preporučila.
– Kod nas vlada mišljenje da osobe sa invaliditetom ne mogu da se ostvare kao majke, kao žene.
Umesto da dobiju lekarsku podršku, žene s invaliditetom često prolaze kroz zastrašivanja. Koliko god da su apsurdne informacije koje plasiraju, zahvaljujući neopozivom lekarskom autoritetu, teško ih je dovesti u pitanje.
– On je meni rekao da ja moram abortirati.
– Žena ginekolog u domu zdravlja na smrt me je isprepadala. Doktorka mi je rekla da ne mogu da rodim i da je njen savet da prekinem trudnoću, jer ću roditi dete koje ima Daunov sindrom.
Čak i da postoji uzročno-posledična veza između motornog invaliditeta majke i Daunovog sindroma kod deteta, treba li zbog toga zaista dovesti u pitanje odluku o njegovom rađanju? I zbog čega bi ta odluka trebalo da pripadne lekaru?
Kako se ženama generalno nameće neminovnost držanja materice pod lekarskom kontrolom, za žene s invaliditetom to je norma kojoj se mora udovoljiti. Neprekidno pred izazovom da se dokazuju i potvrđuju kao žene, žene s invaliditetom nekritički usvajaju sisteme kontrole kao prividne privilegije. Zašto je ginekolog jedini lekar kod koga treba ići redovno i preventivno, a niko vas neće anatemisati kao primitivnu, ako s vremena na vreme ne posećujete, na primer, pulmologa?
– Pa jednostavno da odem da se pregledam. Tako valjda treba.
– To mora da se gleda, da to mora da se pazi.
Mora i treba. Jer ništa na telu nije tako rizično kao materica. Kao da se rađamo sa tempiranom bombom unutar sebe. Žene s invaliditetom osvajaju svoje pravo da budu deo patrijarhalne kontrole. Jer time dokazuju da su ravnopravne koliko i druge žene. Ginekolozi im to pravo uskraćuju, dočekujući ih čuvenom rečenicom:
– A šta ćeš ti ovde?
Stvarno, šta će žena u ginekološkoj ordinaciji?
Šta žene sa invaliditetom iz Užica izdvajaju kao najvažnije na planu sopstvenog seksualnog zdravlja i reproduktivnih prava
– Povećana informisanost i sveobuhvatana edukacija zdravstvenih radnika.
– Kad se pojavimo na pregledu, da nas ne gledaju kao vanzemaljce.
– Brate mili, ja sam došla na pregled – ja! Reci meni, o mom telu se radi!
Medijski prilog je objavljen uz finansijsku podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija u Republici Srbiji. Sadržaj medijskog priloga predstavljaju isključivo stavove redakcije Portala o invalidnosti i ne odražava nužno stavove UNFPA-a, Ujedinjenih nacija, niti bilo koje od pridruženih organizacija. UNFPA neće biti ni na koji način odgovoran za upotrebu, niti posledice koje proisteknu iz upotrebe informacija iz ovog medijskog priloga.
