U grčkoj mitologiji Kasandra je ćerka Trojanskog kralja, kojoj je Apolon dao proročke moći. Kada je Apolon pokušao da je zavede, Kasandra ga je odbila, nakon čega ju je on prokleo da niko ne veruje njenim proročanstvima. Kasandra je imala moć da tačno predviđa budućnost, ali je Apolonova kletva učinila da se niko ne obazire na njena upozorenja. To je bio nepresušni izvor njene frustracije i patnje. Upozorila je svoj narod na trojanskog konja, ali je odbačeno sve što je rekla. Smatrali su je neuračunljivom, ludom, lažljivom. Život između proročkog dara i prokletstva koje je nosila odvode je u potpuni gubitak razuma i zatvaranje.
Iskustva supružnika i partnera osoba sa Aspergerovim sindromom često se poistovećuju sa tom vrstom konflikta.
U bračnim situacijama, kada je reč o parovima od 35 i više godina, najverovatnije da partner koji ima Aspergerov sindrom nema dijagnozu (jer se AS dijagnostikuje tek od 1994). Recimo da je Asperger prepoznat kod njihovog deteta, nakon čega majka sve više uči o spektru i prepoznaje neke osobine kod svog muža. Osvrćući se na svoj brak, može retrospektivno da primeni sindrom na neke teške momente kroz koje su prošli, kada je on bio nemaran i nepažljiv, ili se dogodilo nešto što je mogao sprečiti da je poslušao njeno upozorenje. Istražuje tu temu i predočava neke stvari svom mužu, koji to olako odbacuje. On je u stabilnom braku, prilično je uspešan na poslu, nema [vidljivi] invaliditet. Ona je ta koja plače, emotivno je uznemirena, kritična do te mere da neprestano iznosi situacije koje su je navodno povredile. Obrazac se nastavlja tako što žena čita priručnike o braku i pohađa seminare – možda bi mogla da bude bolja supruga. Možda je on u pravu i sve je u njenoj glavi, ona je ta koja je negativna i kritički nastrojena. Anksiozna je i depresivna. Možda joj je potrebna ozbiljna terapija kako bi mogla da se nosi sa svojim brakom i životom, jer oseća da nije povezana s svojim mužem, on ne pokazuje empatiju, oseća se odbačenom, nedostaje im zajedničkih interesovanja i podeljenih zadovoljstava, ali ipak veruje da, ako se ona više potrudi, stanje bi se moglo poboljšati. Možda će o tome razgovarati sa prijateljicama koje imaju neurotipične muževe i one će joj reći kako proživljavaju slične stvari (ali, budite sigurni, u daleko manjim razmerma nego žena čiji muž ima Aspergera). Muškarca sa Aspergerovim sindromom javnost uglavnom vidi kao tihog, naivnog i poslušnog – niko to ne može da poveže sa bolom izolacije kakav ona opisuje. Možda je luda? Da li zaista vidi ono što vidi? Da li je to normalno? Ima li on Aspergerov sindrom ili je ona sve to izmislila? Na bračnom savetovalištu, gde obično ne prepoznaju Aspergerov sindrom, on smireno kaže: – Prilično sam zadovoljan ovim brakom, ali ona je negativna, kritična i emocionalna. Potrebna joj je pomoć. Ona proživljava fenomen Kasandre.
Toni Atvud, ekspert za autizam i Aspergerov sindrom, ovako je to objasnio:
– Na početku si joj rekao da je voliš i izgovorili ste jedno drugom da, pa nema potrebe da joj to ponavljaš, zar ne? Ali, znaš šta, tvojoj neurotipičnoj partnerki je potrebno da to ponovo čuje. Ona zna da se ljubav menja, da varira kako se ljudi menjaju, i treba je podsetiti da se tvoja osećanja prema njoj nisu promenila. Potrebno joj je da to čuje više nego jedanput u životu.
Ne krivite partnera. Problem je u mešanju dva različita modela postojanja. Nije njegova krivica što ne razume socijalna očekivanja, kao što nije ni vaša krivica što ne razumete kako cevi funkcionišu u kući.
Naučite sve što možete o Aspergerovom sindromu. Ako o tome ne znate ništa, pogrešno ćete interpretirati partnerovo ponašanje i činiće vam se da mu nije stalo. Osobe s Aspergerovim sindromom imaju poteškoće sa neverbalnim porukama i razumevanjem emocija u interakciji sa drugima. Ponekad su fiksirani na sopstvene potrebe i deluje da su uronjeni u sebe do te mere da ih drugi ne zanimaju. Njihovo iskustvo i doživljaj sveta se razlikuju.
Stavite ponašanje u nove okvire. Mislite da partner tačno zna šta vam je potrebno, ali to namerno ignoriše ili radi nešto što vas povređuje? Izgleda vam da je hladan i nezainteresovan, pa ne samo da ste besni i uznemireni, nego vidite kako je njegovo celokupno ponašanje negativno? Ovo je kreativno rešenje:
Napravite tri kolone u svom dnevniku: 1. ponašanje ili situacija; 2. kako se zbog toga osećam; 3. druga perspektiva. Na primer:
- Tri dana sam ležala bolesna. Samo jednom je ušao u sobu, ostavio mi je hranu i nije pitao kako sam.
- To pokazuje da je usmeren isključivo na sebe. Nije ga briga što sam usamljena i tužna, jer nismo dovoljno povezani.
- On voli da bude sam kada je bolestan. Misli da je glupo pitati ljude kako su, kada je očigledno da su bolesni.
Budite određeni o svojim potrebama. Mnogi od nas očekuju da partner automatski zna šta želimo. Ili makar kada to nagovestimo. U realnosti se to ne dešava, naročito ne kod osoba sa Aspergerovim sindromom. Komunicirajte o svojim potrebama što direktnije i što određenije.
Pričajte o načinima na koje biste voleli da se povežete. Pošto na različite načine doživljavate emocije, emocionalno povezivanje može biti izazovno. Osobe sa Aspergerovim sindromom teško identifikuju i razumeju emocije, pokazuju ih slabo ili neadekvatno. Sledeća vežba može doprineti emotivnom povezivanju:
- Napišite na karticama šta je to što sami činite da biste se emotivno zbližili sa partnerom.
- Napišite bar pet stvari koje biste želeli da on uradi.
- Neka on napiše isto.
- Razmenite kartice, pročitajte ih i razgovarajte o tome.
- Uradite bar po jednu od tih stvari svake nedelje.
(Saveti iz knjige Sindi Ariel: Voleti nekoga sa Aspergerovim sindromom)
IZVORI:
- http://counselorstephanieholmes.com
- https://cassandra-girl.livejournal.com
- https://psychcentral.com/
